Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге "Комунистички злочини над ЈВуО - од Равне горе до Зеленгоре".

Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”.

Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању краљеве војске, попут текста мајора Александра Милошевића, који је и овдје цитиран.

- Ова књига има два посебна вредносна слоја- први је сазнајни, а други је делатни, који се тиче подизања спомен-обележја на Зеленгори. Порука књиге је да ако не одамо пошту жртвама нашим, питање је колико као њихови потомци имамо право да очекујемо било шта добро у будућности - каже Калабић.

Један од аутора Митар Ковач рекао је да је био циљ да на нов начин прикажу истину о великом страдању Југословенске војске на крају и послије званичног завршетка рата.  Он наводи да до сада у историографксим изворима нема довољно прецизних и јасних података о укупној бројци страдалих војника.

- Обично та бројка није прелазила 9.600, а ова истраживања показују да је само од линије Брадина-Иван Седло па до Дрине страдало између 22.500 до 23.000 војника, официра и цивила, који су кренули 1944. године на простор тадашње Независне државе Хрватске - каже Ковач.

Генерал-мајор у пензији, који је родом из Калиновика, истиче да је од великог националног значаја што је на Зеленгори започета градња цркве са криптом и музејском поставком, која ће указивати на истину о том колективном страдању српског народа.

 - Ради се о комунистичком злочину, да су и након завршетка рата ухватили велики број припадника ЈВуО, поубијали их у јами Понор код Миљевине, у Дрини и у овом рејону источних обода планине Зеленгоре - рекао је Ковач.

Посебна вриједност књиге су свједочења која је забиљежио свештеник Милорад Остојић, парох у Миљевини и Калиновику након Другог свјетског рата. Он је од 1968. године двије деценије службовао на простору од Пљеваља до Сарајева и од својих парохијана је слушао о великим мукама војника из Србије.

- На разним славама, свадбама, црквеним састанцима причало се о том страдању Дражиних мученика. То је једно велико неопојано гробље од Лукова код Коњица, па до Фоче и Устипраче - наводи Остојић.

У селу Луково, гдје је годинама ишао на славу код породице Перућица, сазнао је да је ту био почетак великог страдања.

- Око 500 их је ту страдало, на једној пољани, а онда су се спуштали низ једну стрмину према ријеци Језерници, то је козја стаза којом су прошли, ту је једно пет, шест потока, а тада је пала страшна киша која је Језерницу претворила у језеро и ту их је страдало неколико хиљада, тако су ми причали, да их је Језерница однијела у Неретву - преноси Остојић свједочења мјештана.

У селу Романи код Калиновика свештеник је сазнао о страдању ђачке чете, која је ту сахрањена.

- Човјек који је учествовао у сахрани ђачке чете ми је причао да је ту страдало негдје око 150 голобрадих момака, побијени су у засједи. Претходно су када су ишли кроз Босну имали неку олимпијаду, држали су се стално на окупу, и ту су сви скончали - додао је Остојић.

На Зеленгори је у мају 1945. године заробљен, а потом у Сарајеву стријељан, и Милан Калабић, малољетни син потпуковника Николе Калабића, који је имао непуних 15 година. Остојић у књизи преноси свједочење Јосифа Милетића из села Даничића код Фоче о спровођењу 380 заробљених војника, официра и свештеника из Фоче у Сарајево, међу којима је био и Милан Калабић.

- Како ми је причао, спроведени су преко Враца у Сарајево у неки Филиповића лагер, ту су раздовојили официре од осталих, и тог Калабићевог сина, и изгледа да су их послије све тамо стрељали - навео је Остојић.

Вршилац дужности директора Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић истиче да је ова књига важно свједочанство о братоубилаштву, слому ЈВуО и пропратном терору над борцима који су се предали, а који су извршиле нове комунистичке власти.

- Није циљ наше установе да подстиче нову мржњу, већ да објективним сазнањима и истраживањима детаљно предочи те догађаје и на тај начин их сачува од заборава, жртвама ода пијетет, а младим генерацијама буде поука да се братоубилаштво никада више не би смјело десити, нарочито малим народима као што је српски, који је нажалост демографски много потиснут са ових простора. Књига је значајна што доноси свједочанства која је прикупио прота Милорад Остојић, поуздана сазнања мјештана о гробницама и мјестима гдје су заробљени војници страдали, а такође и ауторски тим у којем доминирају бивши официри даје ново гледиште са војног становишта које ће и будућим истраживачима омогућити да боље и лакше сагледају те догађаје - рекао је Михајловић.

Он је подсјетио да је у овој установи раније промовисана књига „Босанска голгота“ српских историчара Бојана Димитријевића и Немање Девића, а приказан је и кратки документарни филм фочанских средњошколаца „Понор- право на сјећање“, тако да промоција ове књиге даје заокружено гледање на несрећна дешавања с краја Другог свјетског рата.

Новинар: Игор Јанковић