Драган Гргић, рођен 1917. године у селу Марин Мост код Цазина, сјеверозапад Босне и Херцеговине, 1961. завршио је писање мемоара на 500 страна. Била је то прва књига о страдању Срба и злочинима хрватских и муслиманских усташа на простору бихаћког краја и јужног Кордуна.

Трагични период рата обиљежио је губитак оца, мајке и брата, као и рањавање у борбама против усташа. Након завршетка писања књиге, носилац “Партизанске споменице 1941” суочава се са забранама, кривичном одговорношћу и притисцима државних власти. У тако неријешеним сукобима преминуо је од посљедица инфаркта 1985. године у петроварадинској болници. Иза њега није остало потомство. Остао је само један испражњен трофејни пиштољ и посљедња нада да ће доћи боље вријеме када ће неко објавити његово животно дјело и да истина о страдању српског народа неће остати заробљена међу корицама двије ћирилицом исписане свеске. То вријеме је дошло и Гргићево дјело 2023. године издаје Фондација Заборављени коријени.

Драган Гргић – аутор мемоара “Корана ко рана”

Након забране 1961. године, аутор се привремено нашао у затвору и пред кривичном одговорношћу због наводних „кривичних дјела непријатељске пропаганде и изазивања националне мржње и нетрпељивости“. Иако је јавни тужилац у међувремену одустао од кривичног гоњења писца, правни прогон његовог дјела није окончан. На самом крају дуготрајног епилога, Окружни суд у Сремској Митровици је 1974. године донио пресуду којом се забрањује штампање и растурање књиге, а исте године ту одлуку је као другостепену потврдио и Врховни суд Војводине у Новом Саду. Без обзира на пресуде, Гргић је наставио своју борбу све до смрти 1985. године.

Као главни разлози забране штампања књиге могу се издвојити двије цјелине:

- Описивање злочинаца уз навођење њихове националне припадности (нпр. Хрват, муслиман и сл), што је у пресудама тумачено као покушај генерализације. Такав став није утемељен, јер аутор неријетко наводи и свијетле примјере Хрвата и муслимана. Примјера ради, на странама 118. и 119. описује се како жупник Драгутин Штимац у више наврата спашава српску нејач од покоља, посебно од злочина које организује и предводи хоџа Бећир Борић.

- Описивање неправде и разочарања у партизанско руководство, као и отворено критиковање појединих одлука, укључујући прелазак домобрана и усташа у партизане, што се у пресудама признаје као истина, али се истовремено окарактерише као „гледиште супротно партијском законодавству“.

Првобитни наслов књиге гласио је „Трагедија српског народа у бихаћком крају“, али је на инсистирање државних институција више пута мијењан. Због тога, исто дјело се у судским списима појављује под различитим насловима.

Након Другог свјетског рата, Драган Гргић је неколико година живио у Панчеву, потом кратко у Бихаћу и Осијеку, затим неколико година у Бачкој Паланци, да би се коначно настанио у Врднику, гдје је са супругом Бојаном купио кућу и провео остатак живота.

Драган и Бојана Гргић у младости

Иако је судском пресудом наложено одузимање свих примјерака и пратећег материјала, Драган Гргић је успио да сачува неколико књига и рукописаних свезака. Два таква примјерка, као и оригиналне свеске, данас се налазе у посједу Фондације „Заборављени коријени“ и на основу њих је објављена Гргићева књига у изворном аутентичном облику под насловом КОРАНА КО РАНА – Трагедија Срба у бихаћком крају и јужном Кордуну 1941 – 1945.

Сачувана судска пресуда представља драгоцјен историјски документ и важан извор за проучавање механизама цензуре у СФРЈ. У наставку је дат њен препис, са приређивачким коментарима означеним у угластим заградама и префиксом ПР. Текст пресуде пренесен је у изворном облику, латиницом, уз задржавање свих правописних и граматичких грешака из оригинала. Приликом навођења броја страна у пресудама, истовремено су у заградама навођени и бројеви страна у објављеном издању „Корана ко рана“, будући да се бројеви страна оригиналног рукописа и штампане књиге разликују због различитог прелома и величине фонта.

Од објављивања до данас поклоњено је и продато више од четири хиљаде штампаних примјерака књиге, а забиљежено је и више од десет хиљада преузимања у PDF формату.

9. јануара 2026,
на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана,
крсне славе Драгана Гргића

Приредио:
Драган Радовић
Фондација “Заборављени коријени”