И поред чињенице да онлајн трговина посљедњих година, посебно у условима епидемије вируса корона, биљежи драстичан раст, Босна и Херцеговина, једина је земља у региону, која још нема посебан закон о електронској трговини.
Комплетна област онлајн трговине у БиХ регулисана је тек са два члана ентитетских закона о трговини, што, по мишљењу потрошача, није довољно, јер се њима не говори ништа осим обавезе онога који тако тргује да се региструје, што сигурно није довољно за регулисање ове области.
Оно што је занимљиво јесте и то да постојећи закони онлајн трговину дефинишу само као трговину на даљину, у коју, поред интернет продаје, спадају и каталошке продаје, радио и ТВ продаје, трговина посредством поште, штампаних пошиљки, рекламних материјала с наруџбеницом, телефона, текстуалних или мултимедијалних порука у мобилној телефонији и говорних аутомата.
Закон о електронској трговини Републике Србије, рецимо, има 23 члана, Закон о електроничкој трговини Републике Хрватске више од 20, као и Закон о електронској трговини Црне Горе, који се састоји од 26 чланова. Ови закони у региону дефинисали су мање-више све што се тиче електронске трговине - од прекограничне онлајн трговине, обавезе пружаоца услуге до прихвата понуде и заштите личних података.
Марин Баго, предсједник Удружења потрошача "Футура" из Мостара, каже да је БиХ закон о електронској трговини неопходан те да постојећи чланови који данас регулишу то питање нису ни приближно довољни за тржиште које биљежи енорман раст у цијелом свијету.
- То је код нас још у повојима и дефинисано је са пар чланова у одређеним законима. То свакако није довољно, али је тако како је. Нама највише притужби потрошача управо стиже због онлајн трговине, јер се људи, без било какве регистрације, баве продајом робе - рекао је Баго.
Оно што је још један проблем у БиХ јесте да се уопште не зна обим електронске трговине, с обзиром на то да постојећи закони уопште не дефинишу, рецимо, обавезу привредног субјекта да приликом подношења ПДВ-е пријаве разврста начин на који је промет остварен. У Управи за индиректно опорезивање БиХ кажу да ПДВ-е обвезници имају обавезу да пријаве промет, али само укупно, тако да се не зна, рецимо, колико је неки привредни субјекат продао робе онлајн.
У Министарству трговине и туризма Републике Српске рекли су да је Законом о трговини који је ступио на снагу у децембру прошле године уређена и интернет продаја, имајући у виду њено све веће учешће у укупном малопродајном промету.
- Законом се уређује продаја на даљину - даљинска трговина, која представља трговину робом на мало, као и пружање услуга потрошачима које трговац организује употребом средстава за комуникацију између физички удаљених лица. Прописује се обавеза трговца да се региструје за ту врсту трговине, као и обавеза трговца да обезбиједи пословни простор за обављање административних послова, одговарајуће складиште за робу коју продаје и одговарајући простор за хигијенско-санитарне потребе - рекли су у Министарству трговине и туризма Републике Српске.
Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана "ДОН" из Приједора, каже да што се тиче електронске и онлајн трговине у БиХ сви морају бити регистровани те да многе ствари нису регулисане. Како наглашава, БиХ ће морати ићи у смјеру бољег законског регулисања електронске трговине и то зато што постоје директиве Европске уније које се морају унијети у домаће законодавство.
- Нама је такав закон свакако потребан. Рецимо, сада није јасно како поступати када се ради о онлајн трговини између држава, а да не говоримо о црном тржишту у БиХ, гдје се на онлајн платформама и друштвеним мрежама тргује у милионским износима - рекла је Марићева.
