Предсједник ПДП Бранислав Бореновић каже да је високи представник давно требао отићи из БиХ, али су га са својим реториком, тензијама, сукобима, корупцијом сачувала владајућа тројка СНСД, СДА и ХДЗ.

Још 2006. године био је припремљен његов одлазак, али су га тада, својом причом за дневно-политичке и потребе кампање сачували Харис Силајџић који је тада промовисао немогућу замисао БиХ без ентитета и Милорад Додик који је причао о референдуму о отцјепљењу, који данас више и не спомиње – каже Бореновић

Он истиче да није то изненађујуће, јер су управо владајуће структуре увијек добро сарађивали са високим представницима – од одлазећег Инцка, до његових предходника.

– Најгори период за Републику Српску је било вријеме Педија Ешдауна. Тада је, између осталог, само у једном дану смијењено 59 српских функционера из СДС и ПДП. Главни србомрзац и ‘егзекутор’ био је његов замјеник Грејм Деј, који је након ОХР-а каријеру наставио као савјетник тадашњег премијера Милорада Додика. Дуг је и близак однос владајуће осовине и Канцеларије високог представника – истиче Бореновић.

Говорећи о долазећем шефу ОХР, Кристијану Шмиту из Њемачке, Бореновић каже да је он искусан политичар, из озбиљне странке и озбиљне земље.

– То може бити назнака да ЕУ жели да се још више бави питањем БиХ, успостављањем владавине права и европским путем. Мислим да је најважнија борба против корупције и ефикасан рад правосуђа. Свједоци смо да су се у нашем окружењу успјешно борили са корупцијом, гдје памтимо случај Санадер. У земљи која је симбол корупције, криминала, непотизма, гдје једна каста има стотине милиона КМ, а народу не остаје ништа, јасно је да и ми имамо својих ‘Санадера’ – поручио је Бореновић.

Он истиче да БиХ може бити уређено, демократско и слободно друштво које иде ка ЕУ тек када оде високи представник, али и када са политичке сцене оду и домаћи властодршци.

До тада ће БиХ, како истиче Бореновић, грцати у неправди, интересима подобних, док они за само за своју корист смишљају сукобе и већ испразну дневно-политичку реторику која испари када остваре личне циљеве и више им не треба.