Прекомјеран увоз меса те поскупљење сточне хране десетковао је број грла на фармама у Српској, што ће утицати на ионако скромне буџете грађана који би према прогнозама до краја године килограм свињетине могли плаћати чак 15 марака.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у децембру прошле године у односу на исти 2020. укупан број говеда смањен је за 0,3 одсто, оваца за 5,4 одсто, коза за 13,4 одсто и свиња за чак 20,8 процената. Једини раст остварен је у области живинарства и то за пет одсто.
Подаци Завода показују и да је килограм свињетине без кости у фебруару у просјеку коштао 8,56 марака, а узгајивачи тврде да би идућих мјесеци за то месо потрошачи могли плаћати скоро дупло више.
Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић каже да су прогнозе песимистичне, јер се тешко изборити са поскупљењима сировине.
- Протеклих година био је јак притисак јефтиног меса из европских земаља, највише јунећег и свињског, а ми са малим подстицајима нисмо могли да се одупремо огромној конкуренцији. Наши прерађивачи тражили су јефтиније месо у Европи, то је трговинским ланцима дозвољено - казао је Маљчић.
Он тврди да је производња неисплатива због чега све више фармера смањује број стоке и одустаје од овог посла.
- Килограм кукуруза скочио је и до 90 фенинга, цијена прасића је пет марака. Прије три године прасићи су коштали као и данас, док је кукуруз тада био 35 фенинга. Ми који смо остали у овом послу биљежимо огромне губитке - казао је Маљчић.
Све то ће се каже негативно одразити и на потрошаче, јер тања понуда значи веће цијене.
- Месо ће бити велики луксуз, а цијене свињског меса и у наредних шест мјесеци додатно ће скочити. Предвиђам да ће килограм свињетине до краја године бити најмање 15 марака - рекао је Маљчић.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске Стојан Маринковић тврди да је стање лошије него што показује статистика, поготово кад је ријеч о говедарској и свињарској производњи.
- Дугогодишњи неконтролисани увоз меса учинио је своје. Ми смо неконкурентни у односу на увознике. То узима свој данак и смањење сточног фонда ће се наставити, посебно имајући у виду поскупљења компоненти за сточну храну, ђубрива и енергената - рекао је Маринковић.
И док цијене меса расту у продајним центрима, цијена живе стоке се, како каже, незнатно помјера на горе.
- Цијене стоке не прате цијену меса, што додатно утиче на пад домаће производње. У случају да изгубимо и ово мало што је преостало домаће производње, доћи ћемо у незавидан положај, нешто слично као и код горива, па ће килограм меса отићи у небеса. Ако будемо ослоњени искључиво на увоз меса бојим се да куповна моћ становништва, која је у овом моменту изузетно ниска, неће бити довољна за основне животне намирнице попут меса, млијека и јаја, чије цијене константно расту - тврди Маринковић.
Прерада
Стојан Маринковић каже да се замрзнуто па одмрзнуто месо из увоза на нашем тржишту продаје као свјеже, док домаћа производња пропада.
- Ми нисмо за потпуни престанак увоза, али јесмо за то да домаћа стока која се покоље у нашим клаоницама иде у меснице, а да оно из иностранства иде у прераду - рекао је Маринковић.
