Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Свету великомученицу Варвару која је пострадала ради вјере.

Ова светитељка живјела је у четвртом вијеку у Малој Азији у вријеме римског цара Максимијана. Према "Охридском прологу", отац јој је био Диоскор - богат човјек, али многобожац. Он је своју кћерку јединицу, мудру и лијепу дјевојку затворио у високу кулу, окружио угодностима, дао јој слушкиње и поставио идоле да им се клања.

Посматрајући кроз прозор земљу и небо, Варвари се отвори ум благошћу Божијом, па је познала Бога иако у томе није имала учитеља.

Када се једном њен отац удаљи, Варвара је изашла из куле и срела хришћанке са којима је разговарала о Исусу Христосу.

Када се вратила, наредила је да се направи и трећи прозор да би их буду три: за Оца, Сина и Светога Духа. Прстом је на једној стијени у купатилу нацртала крст који се удубио као гвожђем урезан, а из њене стопе на поду прокључао је извор воде који је касније исцјељивао многе.

Када је ово чуо, њен отац био је саблажњен што му је кћерка хришћанка. Истукао је и истјерао из куле и појурио да је убије. Стијена ју је сакрила, али када се поново јавила, отац ју је одвео началнику Мартијану на мучење. Разодјенули су је и шибали. У тамници јој се јавио Господ са анђелима и исцијелио је.

Видјевши то, нека жена Јулијана и сама је пожељела да буде мучена, па су их обје мучили и с поругом по граду водили, те им одсјекли груди. Сам Диоскор је одсјекао главу Варвари, а војници Јулијани.

Тако се ова млада дјевојка жртвовала за Христа, а њеног оца је истог дана погодио гром и скончао је у мукама заједно са Мартијаном. Варвара је пострадала 306. године.

Мошти Свете великомученице Варваре чувају се у Кијеву.

Иако у црквеном календару није означен црвеним словом, у народу је дан Свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.

Света великомученица Варвара сматра се заштитницом рудара, ватрогасаца и артиљерије.

У Републици Српској Света Варвара обиљежава се као Дан рудар.