Диња је једногодишња зељаста биљка, поријеклом из Азије и Африке, а прије неколико хиљада година караванима је стигла и у друге крајеве свијета. Већ стари Египћани сматрали су дињу посластицом, а стари Римљани, али и Грци, сладили су се дињама баш као и ми данас.

Даје жуте, меснате, сочне и слатке плодове. Ботанички гледано, диња обухвата низ узгојених варијетета и култивара. Неке врсте диња називају се канталупа, а неке касаба. Ове посљедње стижу касно у сезони, али се боље одржавају и могу дуже да стоје приликом транспорта на пијаце. Та врста диња има глатку жућкастозелену кору и веома је крупна.

Диња спада у исту породицу као и краставац, тиквица, бундева, лубеница те је заправо поврће, а не воће. Можете је пронаћи у продавницама и на тржницама од јуна па до краја августа, када је права сезона за ову намирницу. Најбоље ју је конзумирати управо током љетних мјесеци јер је богата бета-каротеном који штити кожу од прекомјерне сунчеве свјетлости и слободних радикала.

Диња садржи бета-каротен, фолну киселину и витамин Ц, као и маледозе витамина Б1, Б2, Б3, Б4, Б5, Б6 и витамина Е. Од минерала у дињи се налазе калцијум, магнезијум, фосфор, калијум, натријум, сумпор, цинк, гвожђе и бакар.

Хидратација организма

Диња је добра за хидратацију организма током топлих љетних дана јер преко 90 одсто њеног садржаја управо је вода. Биљна влакна диње олакшавају пробаву и смањују надутост и регулишу тјелесну тежину.

Диња није само посластица, него је врло популарна као хладно предјело с пршутом. Маштовити Французи су, пак, смислили готово педесетак начина припреме јела од диње. Од хладне супе и палачинака, коктела па све до десерта.

Ако су и вас привукле чаробна арома и слаткоћа диње, немојте њене коштице бацати јер су, једнако као и меки дио диње, врло корисне. Суве коштице диње помажу у уклањању вишка воде из организма и благотворно дјелују на особе које болују од болести бубрега.

Једите само потпуно зрео плод диње јер само тада долази до изражаја њена снажна и слатка арома те сочност. Незрели плодови могу изазвати пробавне сметње. Људи с осјетљивом пробавом морају припазити док конзумирају дињу, поготово ако послије ње попију воду јер то може убрзати пробаву и узроковати дијареју.

Куповина и чување

Када бирате и купујете ово поврће, прво обратите пажњу на њену петељку. Ако се око ње ствара влага, то значи да је плод убран прерано и велика је вјероватност да није сазрео до краја. Али, ако петељка лако отпада, а сама диња ароматично мирише, онда је сигурно дозрела и укусна.

Диња се до неколико дана може чувати на собној температури у остави или до пет дана у фрижидеру. Али ипак, као и све остало воће и поврће, немојте је држати предуго јер с временом губи не само своју свјежину, него и већи дио минерала и витамина.

Како уживати у дињи?                      

- Исијеците дињу на мање кришке те је прије јела расхладите

- Направите воћну салату са свјежим ананасом, мангом и дињом, а све на крају поспите кокосовим брашном

- Коцкице или лоптице диње додајте у чашу воде или лимунаде

- Додајте коцкице расхлађене диње у јогурт те послужите умјесто сладоледа

- Направите воћне ражњиће од диње, јагоде и још неког воћа преливене растопљеном црном чоколадом