Недостатак жељеза у крви није ријетка појава, а може изазвати велике проблеме у људском организму.
Због мањка жељеза у крви настаје анемија. У тијело се може унијети преко додатака прехрани, али и свакодневним конзумирањем хране богате овим елементом, попут џигерице.
Неки је воле, неки не могу да је смисле, али је свима познато да је супериорна намирница када је у питању гвожђе.
Џигерица се данас сматра једном од најхрањивијих намирница зато што је невјероватно богата витаминима из Б групе, витамином А и гвожђем.
Такође је одличан извор фосфора и магнезијума. У поређењу са шпинатом, мрквом, јабукама и другим намирницама има много више нутријената - зато је значајна за здравље цијелог организма.
Џигерица је богата и витамином А. Ако имате проблем с анемијом, из чега је јасно да имате дефицит гвожђа, џигерица је свакако најбоља храна коју можете јести, јер садржи фолну киселину, гвожђе и витамин Б12. Ова три елемента су све што вам је потребно да лако потпуно излијечите анемију.
Поред тога, ако имате проблема с ниским нивоом енергије, лако се замарате или имате неуролошких проблема, лако ћете их ријешити или ублажити ако убаците џигерицу у исхрану.
Џигерица је јефтина, здрава и храњива животна намирница и прави је извор витамина (Б, А, Д, Е, К) и минерала (бакра, гвожђа, цинка).
Од садржаја витамина најзаступљенији је Б. Једна пилећа џигерица садржи 7,41 микрограм витамина Б12, што
је много више од 2,4 микрограма овог витамина, колико је дневно потребно.
Такође, једна џигерица садржи 254 микрограма фолне киселине, а дневне потребне су око 400 микрограма. Садржај витамина А је такође висок и не би требало конзумирати џигерицу сваки дан у великим количинама, јер узимање великих количина витамина А може да инхибира способност тијела да апсорбује витамин Д. Једна пилећа џигерица садржи 5,12 милиграма гвожђа.
Препоручени дневни унос гвожђа за мушкарце износи 10 милиграма, док је код жена дупло већи - 18 до 22 милиграма.
Код џигерице и осталих изнутрица препоручује се конзумација искључиво свјеже намирнице, никако смрзнуте, а и од куповине до припреме не би требало да прође више од 24 часа (при том месо мора обавезно стајати у фрижидеру на осам степени Целзијуса).
Џигерица мора бити глатка, сјајна и довољно свијетле боје (ни жута, ни црвена, ни сувише тамна).
Изнутрице дивљих животиња
Изнутрице дивљих животиња садрже више кадмијума, олова и живе него што је то случај с узгојеним животињама. Препорука је стога да труднице и дјеца уопште не једу изнутрице ових животиња.
Закључно се може рећи да је ова намирница богата бројним витаминима и минералним тварима. Ипак, с обзиром на то да се у њој могу налазити различите отровне твари, осјетљивим се људима препоручује јести џигерицу од животиња из органског узгоја.
Жене треба да уносе жељезо кроз храну
На University of Massachusetts Amherst School of Public Health i Health Sciences и Харварду спроведено је истраживање на 3.000 жена, а праћен је унос минерала и учесталост предменструалног синдрома. Испитанице су испуниле упитник о учесталости конзумације хране у три наврата те су праћене у периоду од 10 година.
Резултати студије показали су да жене које имају повећани унос нон-хем жељеза (20 мг жељеза/д), највише присутног у намирницама биљног поријекла, имају 30-40 одсто мању учесталост предменопаузалног синдрома у односу на жене чији је унос нон-хем жељеза био мањи.
Објашњење резултата лежи у томе што је жељезо важно за производњу серотонина, неуротрансмитера у мозгу који регулише промјене расположења.
Најбољи природни извори хем жељеза (облика жељеза који се најбоље апсорбује) су пилећа, телећа и јунећа џигерица, пуретина и жуманце. Црвена, груба морска трава Рходyмениа палмата и алга хизики такође су богате жељезом.
Токсини - мит или оправдана брига?
Домаћа старија издања кувара пуна су рецепата за укусна и нутритивно богата јела са џигерицом. Ипак, ова корисна навика пала је у заборав и то у првом реду због страха од токсина који се могу акумулирати у јетри животиња.
Тај страх није потпуно неоправдан, јер се животиње данас кљукају умјетном храном, која може садржати гнојива и пестициде, те антибиотицима и хормоном раста, а јетра те токсине уклања из крвотока.
Зато је важно знати да јетра не сакупља токсине у себи, већ их обрађује, неутралише и шаље негдје друго на похрану (нпр. у масно ткиво), а антиоксиданти јој помаже уклонити токсичне супстанце из тијела.
Такође, не треба заборавити и на остало месо унутрашњих органа животиња, које комерцијално називамо изнутрицама (односно мека ткива, што припадају органима трбушне шупљине), у које убрајамо: бубреге, плућа, срце, млијечне жлијезде, тестисе, слезину, мозак, желудац (трипице или филеки), тимус, језик и реп. Иако немали број људи на ту врсту набројеног меса показује одбијање и осјећај гађења, те су намирнице према описаној нутритивној вриједности и саставу те прихватљивој цијени достојне уврштавања у редован јеловник.
Други страх који се јавља приликом конзумације неких изнутрица је што су оне најчешће и складиште холестерола. Стога је увијек најбоље користити изнутрице младих животиња. Ипак, кад боље размислимо, и остали "квалитетнији" дијелови меса животиња (скелетни мишићи), које по навици најчешће једемо, исто могу садржавати разне токсине и холестерол, али нас то не спречава у њиховој свакодневној конзумацији.
Калоријска вриједност сирове џигерице домаћих животиња на 100 g
Јунећа - 185 калорија Телећа - 153 калорије Гушчја - 180 калорија Кокошја - 131 калорија Пилећа - 128 калорија Свињска - 154 калорије
