Чланство БиХ у Европској унији и даље је “свјетлосним годинама” далеко, упркос драстично сниженим критеријумима Брисела за учлањење у Унију због трагичног сукоба у Украјини.

Саговорници портала "srpskainfo.com", које су питали за мишљење о европским перспективама Републике Српске и БиХ након што су највиши представници ЕУ недавно обећали Украјини брзо чланство у тој организацији, тврде да, упркос драматично промијењеним геополитичким приликама, нико у овој земљи нема превише разлога за оптимизам да ће Европска унија “омекшати” свој став према условима који су постављени пред БиХ.

Бивши амбасадор и главни преговарач БиХ са ЕУ о процесу придруживања, Игор Давидовић, за "srpskainfo.com" каже да није могуће поредити ситуацију у БиХ с оном у којој се налази Украјина, упркос томе што су бројне западне дипломате, послије избијања сукоба између Москве и Кијева, упозорили да је Западни Балкан могуће сљедеће кризно жариште.

- Да ли ће Брисел омекшати своје критеријуме за пријем нових чланица због рата у Украјини остаје да видимо. Моје мишљење је да ЕУ неће “прогледати кроз прсте” БиХ и додијелити јој статус кандидата за чланство све док власти ове земље не испуне већ добро познатих 14 услова, који су постављени одмах након што је БиХ поднијела званичан захтјев за чланство – каже Давидовић.

Фото: С.Пашалић/РАС Србија

Подсјећамо, БиХ је статус потенцијалног кандидата за чланство у ЕУ добила још прије 19 година, односно 2003, а званичан захтјев за чланство у ЕУ поднијет је 15. фебруара 2016. године.

У међувремену, из Европске комисије властима у БиХ достављен је списак од 14 критеријума, подијељених у четири групе, које власти оба ентитета, као и оне на нивоу БиХ морају да испуне како би се уопште надали почетку озбиљнијих преговора са Бриселом о пријему у ЕУ.

Наведени критеријуми подијељени су у групе – Демократија и функционисање институција, Владавина права, Основна права и Реформа јавне управе.

– Европска унија сигурно неће дозволити актуелним властима у БиХ, посебно у изборној години, да се похвале напретком у процесу европских интеграција иако нису испуниле ниједан од најважнијих захтјева, посебно оне које се односе на владавину права и сузбијање корупције – каже Давидовић.

Иначе, предсједница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен и високи представник ЕУ за вањске послове и сигурност, Жосеп Борељ, прије двије седмице посјетили су Кијев приликом чега су украјинском предсједнику Владимиру Зеленском уручили упитник који је Украјини потребан за убрзано чланство у ЕУ.

– Украјина припада европској породици. Чули смо ваше захтјеве јасно и гласно. И данас смо овдје да вам дамо први позитиван одговор – рекла је тада предсједница Европске комисије.

Некадашњи почасни конзул Украјине у Аустрији и бивши амбасадор БиХ у Бриселу, Драшко Аћимовић, за "srpskainfo.com" каже да би било какав покушај власти у БиХ да искористе трагичну ситуацију у Украјини како би “прескочиле” задате обавезе, представљао врхунски цинизам.

– Са оваквим властима, које годинама нису ни прстом мрднуле како би испунили макар нешто од постављених задатака, нема ни говора о убрзанијем пријему у ЕУ. Ми смо једина европска држава која још увијек нема чак ни било какву стратегију ни одлуку о статусу и евентуалном пријему избјеглица из Украјине. Користити туђу несрећу како би се нешто ућарило и избјегле преузете обавезе је цинично и неморално. Од наставка европског пута БиХ нема ништа са оваквим властима – убијеђен је Аћимовић.