Давање понижавајућих послова, сталне контроле и критике од претпостављених, недозвољавање кориштења годишњег одмора, онемогућавање одласка на боловање, најчешћи су облици мобинга у РС.
То показује анализа требињског удружења „Стоп мобинг“, из којег поручују да послодавци раднике понижавају и дискриминишу и на начин да их не позивају на састанке, претрпавају послом или, супротно томе, уопште им не дају никакве радне задатке.
Као један од примјера наводе ситуацију младе жене, дефектолога, која је, због отпора да потпише извјештај који није био регуларан, распоређена на мјесто сестре на шалтеру, због чега јој је смањен и коефицијент. Због притиска и стреса, несрећна жена је доживјела шок и завршила на боловању, након чега је напустила установу у којој је радила, те са породицом отишла у Њемачку, с намјером да се овамо више никад не врати.
Аница Рамић, предсједница поменутог удружења, каже да је мобинг далеко више заступљен у јавним, него у приватним предузећима. Објашњава да су послодавци у приватном сектору свјесни да од тога колико су задовољни и мотивисани њихови радници зависи и успјех предузећа.
– За шест мјесеци ове године због мобинга нам се обратило 19 радника, а од 2008, када смо почели с радом, на нашу адресу поштом, мејлом, телефоном стигле су 2.362 пријаве. Наравно, реални број је далеко већи, али многи људи немају храбрости да пријаве мобинг. Наиме, страх од реакције шефа и губитка радног мјеста разлог је што жртве најчешће не предузимају ништа, а ризикују и да мобер послије пријаве буде још гори – наглашава Рамићева.
Упозорава да је, међутим, злостављаним људима дуга и једна година рада у условима у којима трпе и здравствено и финансијски.
– Љекари упозоравају да су 33 здравствена симптома повезана с мобингом. Посљедице овог психотерора су, генерално, катастрофалне. Жртве мобинга се обично разболе и психички и физички, од органа им је посебно угрожено срце, штитна злијезда, неријетко добију висок притисак, шећер. Ријеч је о људима чије је здравље због притиска којем су изложени добрано нарушено, па спас траже у антидепресивима или лијековима за смирење. Међу њима има љекара, службеника из министарства, те запослених у државним предузећима. Углавном је ријеч о женама, старости око 40 година, али и онима које су пред пензију – истиче наша саговорница.
Мирослава В, дипломирани економиста запослена у једном јавном предузећу, каже да се већ три године суочава са понижавањем и вријеђањем од стране директора.
– Проблем је настао када сам му на једном састанку указала на неки пропуст, што је он, очигледно, схватио претјерано лично. Константно ниподаштава мој рад, а углавном ми даје радне задатке који су испод мог квалификационог нивоа. То и не би био толики проблем да ме не вријеђа пред радним колегама, што ми причињава велики стрес – истиче наша саговорнца.
Ранија анализа синдиката показала је да је сваки други радник изложен стресу на радном мјесту, док сваки шести трпи психички притисак од стране претпостављених, а око 10 одсто их пије антидепресиве.
Послодавци из реалног сектора поручују да нарушени међуљудски односи у предузећима никоме не доносе ништа добро.
– Шиканирање радника од стране послодаваца је озбиљан проблем. Незадовољан, истраумиран и болестан радник није продуктиван, због чега се мора радити на проналажењу метода да се запослени заштите од бахатости претпостављених. У реалном сектору су такви случајеви спорадични, док су многи радници у јавном сектору у проблем – истичу у Унији удружења послодаваца РС.
Хитно потребан закон о спречавању насиља
У Савезу синдиката РС надају се да ће закон о спречавању насиља и узнемиравања на раду ускоро угледати свјетло дана. Подсјећају да је овај синдикат причу око доношења закона о спречавању злостављања на раду покренуо још 2012, јер и стари и нови закон о раду мобинг штуро дефинишу.
– Текст овог закона је 2013. усаглашен, прошао је јавне расправе и у форми приједлога ушао у скупштинску процедуру. Међутим, фактички на дан кад је требало да буде донесен, повучен је из процедуре. Зашто, не знамо – каже стручни сарадник за правне послове у ССРС Сандра Тодоровић.
Додаје да су крајем 2017. предсједница ССРС Ранка Мишић и тадашња премијерка РС Жељка Цвијановић потписале меморандум о заједничким мјерама за 2018-2020, а усаглашено је и доношење поменутог закона.
– Послодавцима је највише сметала ријеч „злостављање“, па је договорено да то буде закон о спречавању насиља и узнемиравања на раду. Сад имамо проблем да утврдимо да ли је ријеч о мобингу или не, јер је он дефинисан као радња која се понавља дужи временски период. Законом ће се тачно утврдити шта је мобинг, узнемиравање, злостављање, насиље. И ми и суд моћи ћемо нешто конкретно да урадимо – наглашава Тодоровићева.
