Српски писац Јаков Игњатовић /1822-1889/, зачетник реализма у српској књижевности, рођен је на данашњи дан 1822. године.

Послије завршеног студија права радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. године био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине.

Написао је девет романа, 17 приповједака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака.

У романима је описивао живот Срба у Војводини и успио да обухвати панораму епохе, сјајно запажајући унутрашње супротности друштва.

Игњатовићева дјела су романи: "Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори" и "Патница".

Кад је народна странка Светозара Милетића повела заједничку политичку борбу са Мађарима против Беча, Игњатовић је активно учествовао у тој борби и два пута је биран за посланика.

У времену када је Народна странка напустила Мађаре, Игњатовић, супротно огромној већини Срба у Војводини, остаје досљедан пријатељ Мађара и поборник српско-мађарског споразума.

Због тога је нападан као "мађарон" и био принуђен да живи одвојено од српског друштва, све до смрти.

Јаков Игњатовић изабран је за дописног члана Српске краљевске академије.
Био је члан Матице српске у Новом Саду и носилац српског Ордена Светог Саве.

Умро је у Новом Саду јуна 1889. године и сахрањен на Успенском гробљу. Његови потомци данас живе у Пироту.