Пажљиво сам прегледао све текстуалне , фото и видео прилоге који говоре о два значајна догађаја у мом мултиетничком Сарајеву, поводом Дана независности БиХ, и овај текст је анализа неких порука из ових прилога.

Први догађај је научна конференција Дан независности БиХ: 25 година послије, а други Свечана академија поводом Дана независности.

На фотографијама са Свечане академије поводом Дана независности БиХ више пута се приказује из свих углова , како стоје, како сједе.

Осам Бошњака,Хрватица Ана Бабић, Бошњак, Србин Игор Гаврић, Босанац Србин Мирсо Миро Лазовић, Хрват Иво Комшић и Босанац Србин Муриз Мирко Пејановић!

Дведесет пет година говоре исто, исти Миро Мирко и Иво, на овим академијама и конференцијама поводом Дана независности. Да ли је могуће да ова независна мултиетничка Босна и Херцеговина нема више независних Хрвата и Срба?

И због њих, таквих какви јесу, политички Бошњаци желе да се осјећају као политички Срби…баш је ово моје Сарајево мултиетничко за примјер! Једни побјегну из мултиетничности а други уђу! И сви мултиетничари глумци су на броју у свакој представи за сва сарајевска мултиетничка времена!

Конференција Дан државности БиХ: 25 година послије, на којој су понављани познати ставови о Босни и Херцеговини, понудила нам је двије нове урбане босанске легенде.

Прва урбана легенда.

СР Србија је први разбијач СФРЈ! Једну од сесија конференције завршио је са коментаром модератор Амир Карић :“Република Србија …1990.године…је иступила из правног поретка СФРЈ”… Практично прва је сецесију извршила Република Србија…иступањем из правног поретка СФРЈ! А након тога су ове (друге) републике провеле рефендуме (о независности).

Не знам ко је овај модератор и гдје је покупио  ове информације, у којој академији наука, на основу којих је закључио да је СР Србија први разбијач СФРЈ и да је прва извршила сецесију?

Мислим да просјечан читалац зна да је 1991. године председник Арбитражне комисије (Робер Бандитер) примио писмо од лорда Карингтона, предсједника Конференције о Југославији, из новембра 1991. године, који га обавјештава да “Суочили смо се са крупним правним питањем. Србија сматра да су републике које су прогласиле, или ће прогласити сопствену независност и суверенитет напустиле или ће ускоро напустити СФРЈ која ће упркос томе наставити да постоји.”

Другачије мишљење о СФРЈ имале су остале  републике и обавјестиле су Арбитражну комисију да они “сматрају да није у питању отцепљење већ дезинтеграција и престанак (постојања) СФРЈ као резултат истовремене намере једног броја република.”

Из овога најпросјечнији, морални и политички непристрасни правник мора закључити да је СР Србија дио те СФРЈ и није извршила и нема намјеру да изврши сецесију од СФРЈ. Баш супротно СР Србија сматра да упркос изведених или намјераваних републичких референдума СФРЈ ће наставити да постоји.

Друга урбана легенда.

Босанац Србин! Један од учесника конференције, Миро Лазовић,  изјавио је да је он Босанац Србин, припадник неког новог народа у Босни и Херцеговини. “Бит ћу мало овдје и личан, с обзиром на то да сам доживљавао страшне притиске и уцјене да као Босанац Србин не будем присутан на тој сједници…уцјене и притисци од стране …Српске демократске странке…” (25. фебруар 1992. године).