Скупштина српског народа у БиХ на сједници одржаној 11. и 12. августа 1992. године усвојила је уставне амандмане којима је тадашња Српска Република Босна и Херцеговина преименована у Република Српска.

Ко је кумовао новом називу до данас није разјашњено, али свједоци тог времена за “Глас плус” говоре о околностима које су довеле до данашњег назива и сједници републичког парламента на којој је Република Српска добила име за које вјерују да ће трајати вјечно.

Посебно интересантно је да је између имена које је добила 9. јануара 1992. године - Српска Република Босна и Херцеговина и имена које данас носи, Република Српска кратко носила званични назив - Српска Република. О томе најбоље свједоче службени гласници из тог времена, јер је Службени гласник број 13/92 од 10. августа 1992. године изашао под званичним називом Службени гласник Српске Републике Босне и Херцеговине. Сљедећи број 14/92 од 7. септембра штампан је под називом Службени гласник Српске Републике, а већ сљедећи број 15/92 који је изашао 27. септембра носи данашњи назив Службени гласник Републике Српске. У том броју је објављена и одлука о проглашењу амандмана на Устав Српске Републике БиХ којима је Српска добила данашње име.

А прича о томе ко је кумовао данашњем имену има занимљиву историју коју је прије неколико година у јавност изнио пријератни естрадни менаџер из Сарајева и један од твораца покрета „Њу примитивс” из кога се касније изњедрила популарна “Топ листа надреалиста” Горан Марић, познатији као Малколм Мухарем.

- Ријеч је о догађају који се десио једне топле љетне вечери у једном мотелу у Палама. У разговору са својим пријатељима Драгославом Боканом и Соњом Караџић дошао сам на идеју да треба избацити назив Босна и Херцеговина из имена наше државе у настајању. Предложио сам да се придјев српска претвори у именицу по узору на Пољску, Чешку, Мађарску, и да нашој држави дамо име Српска. Мој приједлог је наишао на одобравање и били смо угодно изненађени којом брзином је Скупштина Српске Републике БиХ прогласила Републику Српску - рекао је Марић за београдски магазин “Недељник”.

За „Глас плус” то потврђује и актуелна потпредсједница Народне скупштине РС Соња Караџић Јовичевић која се присјећа и да је назив Српска Република јако кратко егзистирао.

- Они су прво само одсјекли БиХ из назива Српска Република БиХ, али то је било проблематично из више углова, јер се није могло правно уоквирити на прави начин. Када смо Бокан, Малколм и ја разговарали о томе, а то су били незванични разговори, ми нисмо уопште имали ту међуфазу да се само одсијече Босна и Херцеговина и да остане Српска Република. Ми смо одмах предлагали Република Српска. Причали смо о томе прво са тадашњим министром информисања Велибором Остојићем, па са мојим оцем Радованом Караџићем и њима се допала и идеја и наше објашњење - каже Караџић Јовичевић.

Она подсјећа и да се за већину одлука скупштине и Предсједништва одмах разматрало како се преводе на енглески, њемачки или француски, истичући да су у тај посао били укључени покојни Никола Кољевић, затим Алекса Буха и остали интелектуални ауторитети.

- Када се преведе на рецимо енглески, Српска Република је проблематично и из угла Устава и ради перцепције према међународној јавности. “Републик оф Српска” је другачије него “Сербиан Републик”, јер је ово друго подсјећало на “босански Срби” како су нас етикетирали. Закључено је да се бројни проблеми превазилазе само пермутацијом из Српска Република у Република Српска - присјећа се актуелна потпредсједница републичког парламента.

Она каже да се не сјећа тачно ко је то званично предложио на сједници скупштине, али мисли да је тадашњи министар просвјете и културе Љубомир Зуковић.

- Чини ми се да је било договорено да то предложи министар просвјете, јер је било неприродно да предложи рецимо министар финансија или одбране. У сваком случају, није толико ни битно ко је предложио и чија је идеја, јер је најважније да је то право рјешење које је ушло у ухо и широко прихваћено у народу, али и у међународној јавности - каже Караџић Јовичевић.

Тадашњи посланик у републичком парламенту Анђелко Граховац присјећа се да су одржане двије сједнице републичког парламента о том питању, истичући да је једна сигурно одржана у садашњем сједишту, а тадашњем Дому војске у Бањалуци.

- Не сјећам се да ли је прва или друга одржана у Бањалуци, али знам да је на првој сједници било разних приједлога. Знам да је један од приједлога био и да се зове Западна Србија, као и да је било приједлога да се мијења уређење и да буде краљевина или кнежевина. Онда је неко предложио, а заиста не могу да се сјетим ко је, али то је изузетно интелигентна и мудра одлука, назива Република Српска - каже Граховац.

Он признаје да је увијек мислио да је то идеја покојног члана Предсједништва Републике Српске Николе Кољевиће, али додаје да, како каже, оставља могућност да је предложио неко други.

- У суштини, то је игра ријечи, али генијална о чему најбоље свједочи чињеница да је назив Република Српска широко прихваћен и надам се да ће трајати вјечно - закључује Граховац.

Декларација о уређењу

У једином званичном службеном гласилу објављеном под називом “Службени гласник Српске Републике” од 7. септембра 1992. године објављена је “Декларација о државном и политичком уређењу државе”.

У тој декларацији се, између осталог, прецизира да је облик владавине република, као и да ће се “односе са Хрватима и Муслиманима у бившој СРБиХ треба завршити политичким договором око граница, а у случају инсистирања међународне заједнице, конфедерални савез с њима може бити прихваћен искључиво на основу равноправних односа, реципроцитета и немијешања у унутрашње односе”.