Kada se nešto voli, onda ništa nije teško. Paljanka Vesna Miletić nije odustala od svoje dvije velike ljubavi, nauke i fudbala. Na kraju je uspjela da dođe do velikih priznanja, doktorata u nauci i dresa s znakom FIFA.

Samo Vesna zna koliko je odricanja bilo potrebno da se uspije na obje strane paralelno. Spremati se za doktora fizike, a pored toga suditi mečeve, učiti pravila i polagati norme i ispite bilo je veoma teško, ali ova djevojka nije odustajala o svojih snova.

Dodatno priznanje dobila je i od matičnog saveza. Naime, na manifestaciji Dan fudbala Republike Srpske dobila je priznanje za najboljeg sudiju.

MILETIĆ: Svakako da mi je drago što sam dobila nagradu za najboljeg sudiju. Iskreno, nisam je očekivala, bilo mi je drago što se uopšte nalazim među nominovanim kolegama. To mi je svakako priznanje za dosadašnji rad, ali i velika motivacija za budućnost da opravdam priznanje i da pokažem da sam ga zasluženo dobila.

GLAS: Nedavno ste položili i dobili FIFA znak. Koliko će to uticati na Vašu karijeru? Kakvi su dalji planovi sad na međunarodnoj sceni?

MILETIĆ: FIFA znak je za mene novi početak. Zatvorila sam jedno poglavlje svoje karijere i sad imam nova iskušenja.  Prvi test je već 2. aprila kada ću suditi kvalifikacioni turnir za djevojke i to reprezentacijama do 19 godina. Na tom takmičenju imaću FIFA mentora koji dolazi iz Irske i koji će biti posmatrač i ocjenjivati moje suđenje. Nove sudije sa FIFA znakom dobijaju šansu na nekoliko turnira gdje se ocjenjuje sve, od našeg kretanja i postavljanja kod situacija, odluka koje donosimo kao i odnosa prema igračima. Ne gleda se samo jedan meč, jer svako može da ima loš dan ili da pogriješi, ali se gleda u kontinuitetu koliko nove sudije znaju i napreduju. U zavisnosti od rezultata i tih ocjena slijedi napredovanje i sve jači mečevi.

GLAS: Kada ste počeli da se bavite sportom i zašto ste se odlučili za fudbal?

MILETIĆ: Fudbal je bio ljubav na prvi pogled. Već kao djevojčica sam trenirala s dječacima u Romaniji s Pala, jer nije bilo ženskog kluba. Kada sam otišla na školovanje, igrala sam za SFH 2000, najuspješniji klub u zemlji. Bila sam članica i juniorske reprezentacije BiH. Ipak u jednom momentu sam morala da odlučim između fudbala i nauke i odlučila sam se za studije.

GLAS: Kako je onda došlo do toga da se odlučite za suđenje, da li ste o tome uopšte razmišljali?

MILETIĆ: Iskreno do interesovanja je došlo iznenada. Nisam uopšte tokom igračke karijere razmišljala o tome da se bavim suđenjem i da na taj način ostanem u sportu. Kolega Davor Vukašinović mi je to predložio i vidjela sam tu onda šansu da ostanem u sportu koji volim. Krenula sam sa radom i učenjem, a zatim sam i zavoljela suđenje te mu se posvetila u značajnoj mjeri. Na početku sam to shvatala kao rekreaciju i odmor od učenja, ali sam sa svakom utakmicom postajala sve više zagrižena i željela sam da napredujem.

GLAS: Koliko je bilo teško na početku, jer ste bili među prvim djevojkama koje su se odlučile za suđenje? Sjećate li se prvog meča koji ste sudili?

MILETIĆ: Voljela bih da se ne sjećam tog meča, ha-ha. Sudila sam mlađim kategorijama, bili su to pjetlići. Dobro sam se kretala i mislim kvalitetno odradila posao, ali sam nekoliko puta pogrešno pokazala za koga je lopta. Dolazila sam i u iskušenje da se uključim u igru i dodam loptu. Nisam tada još imala pravu koordinaciju pokreta, ali je svakim narednim mečom to bilo sve bolje. Danas se nasmijem na to kako sam vodila taj meč, ali to je nešto što svi prođemo.

GLAS: Ljubav prema fudbalu Vam je ostala svih ovih godina. Koliko Vam je u suđenju pomogla ta činjenica da ste u mlađim kategorijama igrali mečeve?

MILETIĆ: Sigurno da mi je činjenica da sam igrala fudbal puno pomogla. Ne kažem da kolege koje se nisu bavile fudbalom ne mogu sve da nauče i budu vrhunske, ali mi smo u startu u prednosti zbog kondicije, tog osjećaja koji imamo za igru. Jednostavno znamo kako fudbaleri dišu, šta i kako pokušavaju i onda nam je lakše da se postavimo na pravu poziciju.

GLAS: Danas imamo sve više djevojaka među sudijama. Svjetska i Evropska fudbalska federacije su dosta uložile u razvoj ženskog fudbala. Uz to ulaganja su velika i u sudijsku organizaciju. Kako je to izgledalo na početku Vaše karijere?

MILETIĆ: Pa svakako da je bilo teško na početku. Sada već vidim da ima dosta djevojaka koje se bave suđenjem. FIFA i UEFA žele da uvedu što više djevojaka u suđenje U savezima se sve bolje radi i djevojke su tu da dobiju i iskoriste šansu. Kod nas je sve to bilo malo teže, ali zaista sam imala veliku podršku kolega. To mi je puno značilo na početku.

GLAS: Nakon mlađih kategorija ste napredovali. Da li je bilo problema na seniorskim mečevima. Znamo da igrači često imaju prigovore na suđenje?

MILETIĆ: Nisam zaista imala nikakvih situacija zbog kojih bi pomislila da napustim suđenje. Naravno, fudbal je emocija, nekad igrači prigovaraju jer smatraju da su oštećeni, ali to se dešava svim sudijama bez obzira na rod. Mogu čak reći da su često znali da se povuku nakon prve reakcije valjda što sam djevojka. Zaista nisam imala problema i nastojala sam da svaki meč odsudim maksimalno. Autoritet na terenu se može izgraditi samo znanjem i kvalitetnim suđenjem, jer vas onda igrači poštuju.

GLAS: Na fudbalskim mečevima publika često ima na meti sudije. Ima tu raznih dobacivanja, od uvredljivih do simpatičnih. Kako ste se Vi nosili s tim i da li je bilo anegdota sa igračima?

MILETIĆ: Tokom meča sam maksimalno koncentrisana na dešavanja na terenu, tako da nisam obraćala pažnju na dobacivanja. A bilo je dosta simpatičnih situacija tokom utakmica. Tako sam na jednom  meču Druge lige Republike Srpske bila glavni sudija. Nakon što sam pokazala na korner prišao mi je jedan od fudbalera i upitao da li sam gospođa ili gospođica. Odgovorila sam mu da može da mi se obrati kako on želi i malo sam ga postidjela. Ali to je sve bilo zaista simpatično.

GLAS: Profesor ste na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, na katedri za matematiku i fiziku. Koliko je bilo teško paralelno spremati ispite i suditi?

MILETIĆ: Sigurno da nije bilo lako. Kada sam počela ozbiljnije da sudim spremala sam doktorat na polju eksperimentalne fizike i svih pet godina sam pisala doktorat i sudila mečeva. Imala sam zaista veliko razumijevanje uprave fakulteta . Često se znalo da spremam i učim do petka, a onda u subotu da sudim mečeve pa se opet vratim. Bilo je naporno, ali kad se voli onda se sve izdrži.

GLAS: Kako studenti reaguju kada saznaju da ste i fudbalski sudija? Da li je teže predavati ili suditi?

MILETIĆ: Nisu me studenti nikad pitali o suđenju. Imamo taj profesionalni odnos na fakultetu, pun poštovanja. Ipak, čini mi se da im je to simpatično. Čula sam neke komentare studenata u prolazu koji su bili pozitivni. Volim oba poziva i nije mi teško ništa, ni predavati studentima ni suditi mečeve.

Želja Premijer liga

GLAS: Položili ste za FIFA znak. Kakvi su Vaši dalji planovi što se tiče suđenja?

MILETIĆ: Želja je da dodatno napredujem. Naravno voljela bih, prije svega, da jednog dana sudim mečeve Premijer lige BiH. Potrebno je da istrčim predviđene norme da bih to ostvarila, da pokažem znanje na terenu i van njega i sigurno da je to neki cilj kojem težim. Pa vidjećemo da li ću uspjeti u tome.

Piše: Darko Dragičević