Плес је мој живот! – почиње разговор за портал „Катера“ Маја Ђукановић.

-  Мислим да више и не знам како је то живјети без покрета, корака који вас води у неки потпуно другачији свијет. Вјерујте ми, то су неки далеки свјетови – наставља наша саговорница, направивши неколико таквих корака у ходнику наше редакције.

Само смо је гледали, нијемо посматрајући сваки њен грациозни, изазовни, а опет помало дрски покрет тијела, који је изводила потпуно природно, као да је одувијек дио ње.

- Оставља без даха, зар не? То је аргентински танго! – додаје Маја и завршава свој кратки перформанс у нашем ходнику.

Маја Ђукановић је сјајна дјевојка из нашег града која плеше љубав. Плес је њен живот, и како сама истиче, вјероватна најљепша ствар која јој се десила је дан када су јој хоби и прва љубав постали посао.

- У животу није лако наћи нешто што те максимално испуњава, али уколико довољно слушаш своје срце, то нешто ће те само наћи – рекла је Маја, чврсто вјерујући у то што говори.

У пријатном разговору који смо водили, ова дјевојка је објаснила да је рођена у Сарајеву, али да је одрасла у Брчко дистрикту у којем плес, барем када је она била дијете, уопште није био заступљен. За њу то није било важно, одувијек је плесала, њена соба је била плесни подијум, а мамине мајице плесне хаљине.

Међутим, живот јој је неколико година касније потврдио оно што је негдје дубоко у себи знала.

- У Источно Сарајево сам дошла да студирам Енглески језик и књижевност, и признајем, плес ми тада није био на уму, али он ме је, просто, опет пронашао. Једне вечери сам случајно „налетјела“ на рекламу „Бесплатна школа аргентинског танга“ и одлучила да се упустим у авантуру. Наравно, почела сам сасвим наивно, али аргентински танго ме је купио и увукао се у сваку моју пору врло брзо, да ни сама нисам схватила шта се дешава – говори кроз смијех наша саговорница.

На почетку није било лако, учила је и мушке и женске кораке, али није одустала. И данас, како каже, тај плесни почетак, прву плесну вече и први загрљај са тангом никада неће заборавити.

- Након извјесног времена и неколико малих компликација, свој плесни живот настављам у Плесном клубу „Астер“, гдје почињем радити и као учитељ плеса. Заиста, не знам има ли ишта љепше него чињеница да сам своју огромну љубав према плесу могла пренијети на некога и тако нечији живот учинити љепшим и потпунијим – објашњава Маја, погледа помало одлуталог у даљине.

Временом, кроз аргентински танго и салсу, отварали су јој се неки  другачији свјетови, али једнако предивни. А пријатељи, путовања, загрљаји, осјећаји, музика, дружење су само неке од љепота које су обојиле њене свјетове.

- Сваки фестивал прича своју причу, увијек упознаш нове људе из различитих земаља, научиш нешто ново и пожелиш да се вратиш. Са својим плесним клубом сам до сада организовала око 10 великих догађаја, фестивала (Сарајево салса конгрес, Аустријски бал, Сарајево танго фестивал) на који ти исти људи долазе да се дружимо, грлимо, плешемо и уживамо у оном што највише волимо. На фестивалу нас споји исто осјећање, безгранична љубав према плесу, а вјерујте ми, тада све бриге нестају, а срце и душа одлазе да плешу – рекла нам је Маја.

И како сама каже, оно што је највише усрећује јесу дјеца, њена дјеца, са којима је била на многим такмичењима, које је шминкала, правила им фризуре, облачила, охрабривала, брисала сузе, спремала, грлила, грдила, љутила се и подједнако била поносна.

- Они су моја подршка, када се ја такмичим, када паднем и када будем задња, увијек ми измаме осмијех својом искреном љубављу и топлим загрљајима, који мени значе све. У клубу имамо више од стотину дјеце, а понедјељком  и сриједом наш клуб постане најсрећније мјесто на свијету – кроз осмијех говори Маја.

За крај разговора за портал „Катера“, ова сјајна дјевојка је рекла да су плесачи једна велика, свјетска плесна породица и да сви причају једним језиком, тај језик се зове плес, а то је универзални говор тијела који сви разумијемо.

- У нашем клубу кажемо: „Јер плес је љубав“, и заиста јесте – закључила је Маја и отплесала из наше редакције.

Фото: Аднана М. Чамџић