Маријана Драгичевић из Пала, својевремено најбољи студент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, у генерацији 2012/13. са просјеком 9,9 након основних студија, а касније и просјеком 10 након мастер студија, данас у разговору за портал Катера каже да је задовољна стеченим знањем и искуством на овом факултету.

Драгичевићева је већ неколико година дио тима једне софтверске компаније из Бањалуке на позицији програмера, а од марта 2019. године ради и као асистент на катедри за рачунарске науке Филозофског факултета у Палама.

Током свог школовања Маријана је више пута награђивана на разним школским, општинским и регионалним такмичењима из математике, физике, енглеског и српског језика. Носилац је Вукове дипломе, Плакете Универзитета у Источном Сарајеву, а добила је и Захвалницу Града Источно Сарајево за изузетан успјех током студија. Током првог и другог циклуса студија имала је престижну стипендију Фонда „Др Милан Јелић“ за остварен просјек оцјена.

Тренутно је на докторским студијама на Факултету организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду, на модулу Информациони системи.

Шта Вас је то привукло, да по завршетку гимназије упишете студије математике и рачунарства?

Маријана Драгичевић: Још од основне школе, моји омиљени предмети су били математика и хемија, а, ето, сада сам у некој трећој области – области рачунарства. Математика, хемија, рачунарство, све су то повезане области. Исти је начин размишљања у свим тим областима. Током основне и средње школе, највише сам вољела математику и хемију, јер су то за мене били креативни предмети. Оба предмета сам подједнако вољела. Када сам завршила гимназију, требала сам да се опредијелим за једно и изабрала сам математику. Е, сада, зашто математику, а не хемију.

На тај избор је највише утицала даљина факултета. Математику сам могла студирати на Палама гдје сам и живјела, а хемију тек у неком даљем граду. Уписала сам студије математике и рачунарства на Палама и то, првенствено због љубави према математици, а чинило ми се и још занимљивијим у комбинацији са рачунарством. У току студија сам завољела и програмирање. Након завршетка студија, опредијелила сам се за рачунарство. Уписала сам мастер студије на катедри за рачунарске науке. Тренутно сам студент докторских студија на ФОН-у у Београду на модулу Информациони системи.

Са додјеле дипломе/фото: Приватна архива

Зашто рачунарство, а не математика?

Маријана Драгичевић: На факултету сам учила рачунарство какво нисам раније познавала. На факултету је био мој први сусрет са програмирањем. Сада је то другачије па се у средњој школи, чак и у основној школи раде основе програмирања, тако да данашње генерације већ и раније могу да стекну утисак шта је то, да ли то воле и да ли ће се тиме бавити у будућности. Код мене је то било другачије. Док сам ја ишла у основну и средњу школу, програмирање није било толико популарно и није се учило у школи. Факултет сам уписала због математике. Тек на факултету сам завољела програмирање и одлучила да ћу се бавити програмирањем. Ја математику и даље волим. За само програмирање је битна математика и логички начин размишљања, математички начин разлагања и рјешавања проблема. Програмирање је креативно као и математика. Али, програмирање ми је динамичније, стално се уче и примјењују нове ствари. Зато сам изабрала рачунарство.

Шта то све чека студенте на катедри за математику и рачунарство у Палама?

Маријана Драгичевић: Математика и рачунарство је одлична комбинација. Ове двије области су повезане и допуњују се. Овај смјер припрема студенте за занимања из обје области, и из области математике и из области рачунарства. Можда је чак овај смјер и идеалан за оне који се желе бавити програмирањем у области DataScience-а због великог предзнања из математике. Математика се учи на много вишем и апстрактнијем нивоу него у средњој школи. Да је лако, није, али, ако нешто волите, онда стално желите да учите више и да знате више.

Колико сте Ви задовољни стеченим знањем и искуством на том студију и колико је било тешко остварити просјек од 9,9?

Маријана Драгичевић: Опет бих поновила да факултет није лак. Захтијева много труда и учења. Ја волим да будем окружена књигама, волим математику, на факултету сам завољела и програмирање. Све је то спој ствари које волим, па самим тим и волим да учим и усавршавам се у тим областима. Први циклус студија сам завршила просјеком 9,9 као студент генерације. Када сам уписивала студије, није ми био циљ висок просјек, него стицање знања потребног за рад у струци. Труд и рад су се исплатили у сваком смислу, па су као награда дошле и добре оцјене и признања, као што су Захвалница Града Источно Срајево за изузетан успјех током студија, Плакета Универзитета за изузетан успјех током студија, као и стипендија Фонда „др Милан Јелић“, а одмах и након што сам завршила факултет сам добила посао у струци. Други циклу студија сам завршила просјеком 10. Сада сам студент докторских студија, само на другом факулттету , Факултету организационих наука у Београду.

Како је изгледао период након одласка у Бањалуку и прилагођавања на првом радном мјесту након студија?

Маријана Драгичевић: По завршатку факултета, запослила сам се у „IT“ компанији у Бањалуци. Сигурно да је изазов доћи у нови град у коме не познајате никога, али сам се ја релативно брзо навикла на ново окружење. Посао ми је донио много нових знања и искустава. Прије двије године сам изабрана у звање асистента на Универзитету у Источном Сарајеву на катедри за рачунарске науке. Међутим, остала сам једним дијелом везана и за посао у компанији у Бањалуци. Тренутно кроз посао у тој компанији успијевам да усавршавам своје практично знање, комбинујем га и допуњавам у контексту научног истраживања кроз докторске студије и трудим се да кроз посао на факултету своја знања и искуства пренесем млађим генерацијама.

Фото: Приватна архива

Коју област сте истраживали током мастер студија и колико сте знање и искуство стекли током тог циклуса студија?

Маријана Драгичевић: Мој мастер рад је из области пословне интелигенције, а односи се на предвиђање потрошње електричне енергије. У том раду сам искомбиновала знање које сам стекла у компанији у којој радим и знање које сам стекла током мастер студија, јер, практични дио је у вези са пројектом који сам радила у софтверској компанији надовезан је на једну нову област коју сам проучавала током мастер студија. Мислим да је ово је посао у коме се првенствено цијени знање, па тек онда диплома. Драго ми је да је тако. Ја сам и у току првог и у току другог циклуса студија стекла одређено знање које сам примјењивала и допуњавала на послу. То и јесте циљ, да се током студија упознате са разним областима и стекнете уводно знање које ће вам помоћи да се опредијелите и усмјерите на специфичне области. Током посла наравно да усавршавате то знање.

Какве су Вам амбиције на пословном плану и који је Ваш крајњи циљ у будућности?

Маријана Драгичевић: Вољела бих да мој посао у сегментима или бар краткотрајно буде везан за иностранство, првенствено из разлога што бих вољела да радим са неким напреднијим и модернијим технологијама. Такође, прилике за научно истраживачки рад су на већем нивоу у иностранству него код нас. Оно што је сигурно јесте да у иностранству има и више могућности и више прилика за овај посао.

Тренутно је мој посао везан за предавања на факултету, развој „web“ апликација и истраживање из области „Data Science”-а. Планови су ми да наставим да се усавршавам у областима и технологијама у којима сам тренутно. Појам програмирање обухвата разне технологије, области, методологије, али немогуће је бити добар и једнако успјешан у свим областима. Ја сам се већ опредијелила за области и технологије које су мени најзанимљивије и са којима сам до сад радила.

Циљ ми је да наставим усавршавање у тим областима и технологијама. А, гдје? Па, то ми и није толико битно. Увијек тежим да будем у окружењу гдје могу да усавршим тренутно и стекнем ново знање, тако ће и мој посао увијек бити везан за фирму и мјесто које ће ми омогућити да се развијам и усавршавам професионално.

Колико сте задовољни стањем на пољу Ваше струке, када је у питању бх. тржиште и да ли бисте вољели једног дана отићи ван земље, тамо гдје је овај посао знатно плаћенији?

Маријана Драгичевић: Ово је посао који захтијева константан рад и усавршавање. Једним дијелом је то могуће и у нашој држави, а сигурно да постоји још више могућности и прилика у иностранству. Такође, за поједине области постоје прилике за „рад од куће“ (remote). Тако да, постоји много могућности и код нас и у иностранству. Тренутно, немам јасно дефинисане планове по питању одласка у иностранство. Пратим путању пословног успјеха, а гдје ће се она наставити, да ли код нас или у иностранству, још увијек не знам. Увијек сам била амбициозна и тежим да стално идем напријед по питању знања и личног успјеха, тако да је неважно гдје ће то бити.

Биографија:

Маријана Драгичевић је рођена 1994. године у Палама, гдје је завршила основну школу, гимназију. Основне студије са генерацијом 2012/13. завршила је 2016. године са просјеком 9,9 као студент генерације Филозофског факултета Пале, док је на истој катедри завршила и мастер студије на смјеру Информатика. Докторске студије уписала је 2020. године на београдском ФОН-у, на модулу Информациони системи.

Више пута награђивана током основне и средње школе на школским, општинским и регионалним такмичењима из математике, физике, енглеског и српског језика.

Објавила је и научни рад са професором Драгољубом Крнетом под насловом Business Intelligence in Power Distribution System, AIIT (Applied Internet and Information Technologies).

Припремио и разговарао: Миљан Рашевић