Медији у Босни и Херцеговини успјели су у доба сталних криза опстати и задржати објективност, али је новинарство под огромним притиском како због недостатка новца и потплаћености, тако и због трке за публиком у времену најезде портала и лажних вијести.

Како у таквим околностима задржати интегритет у струци била је тема конференције “Интегритет новинарства и медијско извјештавање” коју су организовали Transparency international БиХ и Клуб новинара Бањалука, а која је окупила  стручњаке и новинаре из регије.

Извршна директорица ТИБиХ Ивана Корајлић казала је како се у посљедње вријеме стиче утисак да медији умјесто објективног извјештавања подгријавају атмосферу јер им то доноси читаност, гледаност и кликове.

- Стално упадамо у ту клопку, теме се вјештачки намећу, а медији иду за њима. Много је важније шта је неко рекао и које је о коме шта рекао, него шта се дешавало у позадини и шта су чињенице - изјавила је она.

Ипак, новинарка Љиљана Смиљанић каже како је ситуација далеко боља него 2014. године.

- Ми смо у посљедњих 20 или 30 годна имали кризу за кризом.  Осим оних опасности и препрека, на које смо увијек упозоравали, као што су финасијски притисци и проблеми, томе се придружују нови, као што је пандемија вируса корона и извјештавање у њој на основу чињеница и провјерених информација. Мислим да су се медији добро показали и да нисмо имали ситуације као за вријеме поплава 2014. године када се ширило доста непровјерених информација које су се на крају испоставиле нетачним, али су изазвале штету - казала је Смиљанићева.

Денис Џидић, директор Балканске истраживачке мреже (БИРН), оцијенио је како публика има гдје да добије квалитетне информације, али га брине то што надлежни све мање реагују на писање медија који откривају афере и указују на незаконитости.

- Тек уколико имамо ситуацију да сва медијска сфера континуирано извјештава о једној теми ту дође нека закашњела реакција. Ту као примјер имамо аферу “респиратор” и гдје је након вишемјесечног и континуираног извјештавања, скоро сваког медија, дошло до помака. Генерално, институције игноришу оно што медији раде - казао је Џидић.

Извршни уредник “Новости” из Хрватске Петар Глодић, који највише прати српску националну мањину, каже како су медији у тој земљи имали велика очекивања уласком у Европску унију, али да су се касније помало и разочарали.

- Прије него што смо се придружили Европској унији све је изгледало пуно боље, а кад смо се придружили неке ствари су, попут правосуђа, отишли на доле. Стална је борба - казао је он.

Према његовим ријечима, једна од позитивних ствари која им увелико олакшава рад је та што имају затворен финансијки оквир јер сваке године преко Савјета за националне мањине добијају између 500 и 600 хиљада евра подршке.

Један од панелиста на конференцији био је и главни и одговорник уредник недељника “Време” Филипш Шварм који је оцијенио како су медији у БиХ у далеко повољнијем положају него они у Србији.

Слобода медија и притисак на исте, по његовој оцјени, највећи су проблеми у Србији.

- Ако погледамо да је у Србији једнопартијска скупштина и да имамо предсједника Републике који се на свакодневном нивоу обраћа нацији, а да се независни професионални медији третирају као нека врста терористичко-злочиначког удружења, видите да овдје постоји парламентарни живот и различити медији. Људи имају гдје да се обрате јавности и знају да ће их негдје неко прочитати - каже Шварм.

Он није оптимиста када су у питању промјене.

- Са једне стране шаљу се сигнали Европи да ће све бити у реду, а са друге стране имате праксу која је погубна и лоша и води даљим подјелама у друштву те доводи у питање улогу медија као неког контролора власти и оних процеса који се дешавају у друштву. Како ће се то ријешити – нисам оптимиста - закључио је он.

Професор Енес Османчевић и магистар Адис Шушњар представили су током конференције студију “Интегритет новинарства и транспарентност медија у БиХ”, а која указује на бројне проблеме у струци.

Наводе како се новинарска професија налази у кризи интегритета, која је посљедица зависности медија од центара политичке и економске моћи гдје су власници медија углавном богати појединци чији се капитал мјери милионима конвертибилних марака, док новинари раде у тешким условима и њихов рад и достојанство су обезвријеђени.

У студији се закључује како новинари нису квалитетно институционално заштићени, а да се неподобни медији кажњавају се драстичним казнама за клевету, гдје им се не дају информације или им се ограничава приступ великим оглашивачима.

Међутим, као једне од криваца за такво стање наводе управо новинаре.

- За урушавање интегритета и достојанства новинарске професије одговорни су и сами новинари. Новинари у Босни и Херцеговини боје се да се организирају у синдикате, извјештавају о проблемима новинара, те не постоји солидарност међу новинарима и заједничко залагање за професионалне принципе и властита права - стоји у овом документу.