У ноћи 8. на 9. мај 1945. године њемачке нацистичке снаге потписале су безусловну капитулацију - акт је у име Њемачке потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име СССР-а маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Предаја 16 минута иза поноћи

Према историјским документима, 16 минута послије поноћи Хитлерове трупе потписале су капитулацију и тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давале отпор, најдуже у Југославији - до 15. маја.

У рату, који је трајао шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника.

Погинуло је између 55 и 60 милиона људи /укључујући више од милион Југословена/, а око 35 милиона је рањено.

Државе антихтлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан побједе.

Дан побједе над фашизмом, 9. мај или само Дан побједе, празник је који, у ствари, обиљежава побједу Совјетског савеза над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату.

Потписали капитулацију два пута

Мало је познато да су њемачке снаге два пута потписале предају.

Нијемци су, у жељи да се предају западним савезницима, прво потписали предају у Ремсу 7. маја 1945. године.

Потписници су били: за нацистичку Њемачку Алфред Јодл, шеф штаба њемачке Врховне команде Вермахта, у име врховног команданта Савезничких експедиционих снага Валтер Бедел Смит, и у име совјетске Врховне команде Иван Суслопаров, у присуству француског генерал-мајора Франсоа Севеза, као званичног свједока.

Пошто се совјетска Врховна команда није сагласила са текстом предаје и зато што Суслопаров /релативно нискорангирани службеник/ није био овлаштен да потпише овај документ, СССР је затражио да се у Берлину потпише други, измијењени текст предаје.

Лидер СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин изјавио је да Совјетски Савез сматра да је текст предаје у Ремсу уводни документ, а амерички војсковођа Двајт Ајзенхауер одмах се сагласио с тим.

Други аргумент потписника у Ремсу био је да су неки њемачки официри сматрали да потписана предаја представља само предају западним савезницима, док су се борбе наставиле на истоку, посебно у Прагу.

Стаљин: Потписујте поново - Главни допринос побједи дали смо ми

Међутим, Москва се томе супротставила, Стаљин је послао званичну изјаву и подсјетио да је Црвена армија била кључни фактор за побједу.

- Нијемци су у Ремсу потписали прелиминарни акт о безусловној предаји. Главни допринос, међутим, дали су совјетски људи, а не савезници, стога, капитулација мора бити потписана пред врховном командом свих земаља антихитлеровске коалиције, а не само пред врховном командом савезника. Штавише, нисам сагласан са чињеницом да предаја није потписана у Берлину, који је био центар нацистичке агресије. Договорили смо се са савезницима да се Ремсов протокол сматра прелиминарним - написао је Стаљин.

Кајтел ставио тачку на Хитлерову Њемачку

Друга церемонија предаје организована је у дворцу у предграђу Берлина у совјетском дијелу заузете Њемачке.

Њемачки маршал Вилхелм Кајтел потписао је завршни текст њемачке безусловне предаје, а у име Врховне команде Црвене армије то је учинио маршал Георгиј Жуков, у име Савезничких експедиционих снага шеф ваздухопловних снага Артур Тедер, док су били свједоци генерали Карло Спатца и Жан де Латре де Тасињy.

Предаја је тако потписана у штабу совјетске војске у Берлину-Карлсхорсту. И енглеска и руска верзија текста предаје потписане у Берлину сматрају су аутентичним текстовима.

Измијењени берлински текст предаје разликује се од уводног текста потписаног у Ремсу и у њему се изричито прописује потпуно разоружање свих њемачких војних снага, те предаја оружја локалним савезничким војним командантима.

У помен на овај догађај, прва свечана Парада побједе у Москви одржана је 24. јуна 1945. године.

Након тога, велика парада је помјерена на 9. мај.