На данашњој хитној сједници Представничког дома Парламента БиХ заступници су разматрали и усвојили буџет институција БиХ за 2023. годину и Закон о платама у институцијама БиХ на приједлог Предсједништва.
Предсједништво БиХ раније је утврдило те послало у парламентарну процедуру приједлог буџета за 2023. годину у износу од 1,3 милијарде КМ што је повећање од 241 милион КМ у односу на прошлу годину.
Такође, Предсједништво је предложило и измјене Закона о платама у институцијама БиХ на начин да се основица од 535 КМ примјењује за све изабране и именоване званичнике са обрачунским коефицијентом изнад 8,0, док би државни службеници и званичници са нижим коефицијентима добили повећање основице на 600 КМ што је данас и усвојено.
Заступник Јасмин Емрић (НЕС) казао је да буџет није документ који се треба усвајати у хитном поступку јер је тиме онемогућено амандманско дјеловање.
Истакнуо је и како је буџет најважнији финансијски документ за функционирање институција БиХ.
Заступник Шериф Шпаго (СДА) казао је да и он сматра да се буџет није требао разматрати по хитном поступку јер уз њега није достављено мишљење Комисије за буџет и финансије. Ми се противимо хитној процедури јер буџет, сваки буџет је најважнији документ који било који парламент доноси у години дана. Моја прва импресија је да ми овдје осим министра финансија немамо главне представнике извршне власти јер је формални предлагач Предсједништво БиХ. Не видим нити једног члана Предсјендиштва нити некога ко говори у њихово име – рекао је заступник Младен Босић (СДС).
Сматра да се кроз буџет виде политике које ће власт проводити у року од године дана те да је данашња сјендница само покушај да се без расправе усвајање буџета “смандрља”.
- Шта је политика ове власти? Монетарна политика и питање инфлације су на нивоу БИХ. Шта је политика овог Вијећа министара око економских пројекција кретања инфлације у БиХ? Је ли повећање буџета сигнал да се доприноси даљој унутрашњој инфлацији у БиХ? Ја не видим никакву политику Вијећа министара или Управе за индиректно опорезивање. Доказ да је унутрашња инфлација већа код нас су цијене намирница која су веће него у окружењу – истакао је.
Нагласио је да види повећан лимит буџета за 200 милиона КМ као поруку саму за себе јер су се раније представници Републике Српске залагали да не дође до повећања буџета БиХ.
Министар финансија БиХ Зоран Тегелтија обратио се Представничком дому и казао да је буџет већи за 23 одсто јер је најзначајнији раст прихода онај од индиректних пореза. За плате запослених ове године биће издвојено 791 милиона КМ и веће су за 157 милиона КМ или 25 одсто.
Објаснио је и да могућност задуживања имају ентитети, Брчко Дистрикт те да ентитети своја задужења некада пребацују на локалне заједнице или јавне установе. Од 2018. године немамо аранжман са ММФ-. Јесмо повукли једну траншу кредита коју су добиле све земље свијета током пандемије коронавируса, али која су распоређена ентиетима и Брчко Дистрикту – казао је Тегелтија.
Говорио је и о средствима предвиђеним за Оружане снаге БиХ истичући да се опремање озбиљних војних снага не финансира из текућих буџета држава. Тамо ради више од 10.000 људи. Мора се одлучити шта је то опремање Оружаних снага, ми и не знамо колико више има резервисаних средстава која нису потрошена – рекао је Тегелтија.
Истакнуто је да је само 90 милиона КМ буџета БиХ за 2023. годину предвиђено за капиталне трошкове.
За приједлог буџета БиХ данас је гласао укупно 21 заступник Представничког дома БиХ, док је против било 16 заступника.
Предсједавајући Дома народа БиХ Никола Шпирић јуче је најавио да ће се хитна сједница тог дома на којој би буџет требао бити потврђен одржати сутра, 30. марта.
