Око поднева, на гранични камен Ц 4/6, око 400 метара од карауле, који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић, родом из Сјенице, преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК, сви у црним униформама.

"Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Извијестио је да је разумио наређење. Услиједило је затишје.

Васојевић је извијестио о бројности противника и захтијевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију.

Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мјера. Извијестио је да је разумио. Десетак минута касније, одједном се у радио-вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је посљедње инструкције за прави јуриш!

У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио-везу.

Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвјесно омогућио да сви који су имали радио-уређаје, а то је стотине учесника, а уз њих и око њих још пет-десет бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.

Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је услиједило затишје. Затим потпуна тишина. Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?…

Процјена је била да су изгинули сви до једног.

И, јавља се Васојевић, рапортира, по сећању износим: "…сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе…нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу…“

Слиједи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 километара! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнио се…од униформи ОВК.

Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживио."