Преживјели логораши у Јасеновцу, злогласном концентрационом логору Независне Државе Хрватске /НДХ/, покушали су 22. априла 1945. године, у очајничком јуришу на стражаре, да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073.
У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој НДХ, на простору окупиране Краљевине Југославије.
Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца Макс Лубурић, који је био и први командант логора.
Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.
"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за антифашисте, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.
Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст и аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности", наводи да је Јасеновац био "далеко бруталнији од Аушвица".
У процесу "прочишћења хрватске нације", српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945. године, у усташкој НДХ убијено је 73.316 малишана. Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у којем су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.
Само од децембра 1941. до априла 1942. године усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчице српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.
Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.
Многа дјеца убијена су у Јасеновцу и средином септембра 1942. године. Тијела дјеце довожена су са 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је и 300 дјеце која су погубљена у Градини у октобру исте године.
Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома захваљујући Диани Будисављевић и десетинама племенитих људи који су јој помогли.
Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.
Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и у априлу 1945. године.
Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.
Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.
Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000 убијених", а СС генерал Ернст Фик - 600.000.
Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти чиниле су све да се Јасеновац помиње што мање.
О највећем стратишту у НДХ нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.
