На српском војничком гробљу у Улму, у њемачкој покрајини Баден-Виртемберг налази се споменик посвећен сенима палих младих бораца у Првом свјетском рату.

Споменик је дугачак четири метра и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 ратника. Преживјели логораши, три наредника, један поднаредник и два војника, из Улмског логора су 1920. године подигли овај споменик за своје пале другове и сународнике, као вјечно сјећање на српску младост која је заувијек угашена.

Споменик је посвећен српским војницима, ратницима Дринске, Моравске, Тимочке дивизије, који су пали у њемачко заробљништво.

"Овде у туђини, у непознатом свету, почивају вечитим сном српски ратни заробљеници из рата 1914-1919. године, који положише живот свој за отаџбину после дугог ратовања и много напора.

Успомену ову подигоше им другови, браћа по крви и вери, српски ратни заробљеници логора Улм.

Хеј, путниче, што пролазиш поред гробља непозната, стани мало и упознај оне што умреше тако прослављено“, стихови су уклесани ћирилицом и латиницом, као и на њемачком језику.

Фото: kurir.rs/Приватна архива

Споменик је рад Карла Верлеа, а открила га је Десанка Деса Рајхле када јој га је показао супруг Нијемац, давне 1946. године

Непуне четири деценије од када јој је супруг показао споменик, Деса је у разговору са Србима из Улма и околине примијетила да нико није знао за то гробље. Изненађена, отишла је до свештеника Српске православне цркве у Штутгарту показала им и споменик и гробље. Од тада свештеници Српске православне цркве редовно одржавају парастосе.

До своје деведесете године редовно је посјећивала српско гробље. Умрла је у 95. години у Улму, окружена својим најмилијима, који су пазили на њу, као што је она пазила на њих.

Концентрациони логор Куберг

Концентрациони логор Куберг (срб. „Кравље брдо") односно тврђава крај градића Улм, злогласни је логор у којем су мучени Срби, Руси и други словенске народи током Првог свјетског рата. Овај логор је постојао скоро пет година, односно од 1914. до 1919. године.

У логору Куберг било је заробљених војника Краљевине Србије из Тимочке, Моравске и Дринске дивизије, који су заробљавани на балканском дијелу ратишта, односно у биткама на Церу, Колубари, Сувобору, Легету, Мачковом камену, Гучеву. Исто тако, у логор су довођени и српски цивили, жене, дјеца и старци, са сјеверних и западних дијелова српске краљевине. 

У логору је било утамничено више хиљада Срба, цивила и војника, а за њих 146 се зна име и презиме.