Поводом обиљежавања „Дана Касиндолског батаљона" данас је служен парастос погинулим борцима и положено је цвијеће на спомен-обиљежју у Касиндолу, на којем су уписана имена 99 бораца који су страдали бранећи свој народ и Републику Српску.

Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Слободан Маунага подсјетио је да манифестација „Дани Касиндолског батаљона" најмање што се може учинити за погинуле борце минулог отаџбинског рата.

- Неки од најбољих синова из Касиндола урезали су своје животе у темеље Републике Српске и најмање што можемо да урадимо јесте да се окупимо овдје, запалимо свијеће и помолимо се Богу за њихове душе – навео је Маунага.

Он је напоменуо да су борци „Касиндолског батаљона“ бранили свој крај.

- Касиндо је вијековима српска земља, ови борци нису ишли напријед, они су стварали штит одбране за своју породицу, дјецу и одбранили су овај дио. Четвртог априла постројено је 495 момака, испред Соколског дома у Касиндолу, а у строју су биле три генерације, отац, син и унук. За мало мјесто, овај батаљон је имао много успјеха, али и много жртава – рекао је он.

Фото: Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Горан Шеховац, предсједник Скупштине Општинске борачке организације „Илиџански борац“, рекао је да овај период сваке године буди снажне емоције.

- Ових дана сјетимо се свих оних најмилијих које, уз свакодневне обавезе и проблеме, можда мало и заборавимо. Када су оваква обиљежавања емоције прораде и сјетимо се свих оних које смо изгубили – рекао је Шеховац.

Он је истакао да је статус бораца, посебно демобилисаних, веома лош.

- Држава се можда на неки начин одужила породицама погинулих и ратних војних инвалида, кроз школовање или у неком другом облику. Али чињеница је да су инвалиднине изразито мале, те морају ићи у складу са потрошачком корпом. Демобилисани борци мора да добију мјесечни борачки додатак, ако не буду добили, предузећемо радикалне мјере – рекао је он.

Љубица Мијовић изгубила је сина Давора у минулом рату, и то је, каже, рана која и данас боли.

- Ишли су он и возач санитетским возилом, носили су опрему и храну и када су се враћали из Кијева наишли су на тенковску мину – рекла је она, истичући да је кћерка и унуци радују и држе у животу.

Кћерка погинулог борца Нада Јововић навела је да је њен отац погинуо од удара гранате.

- Мој отац Александар Икић увијек је говорио да бјежимо кад падне прва граната, јер гдје падне прва, пашће и друга. И ето, на крају, он је погинуо од друге –  рекла је Јововићева, која је тада имала 19 година.