Иако још није ни дошао у БиХ нови високи представник Кристијан Шмит већ мјесецима изазива буру код српских представника власти, али и код бошњачих политичара и јавности, а једино Хрвати за сада мудро ћуте.
За власт Републике Српске Шмит није добродошао и већ су најавили да неће с њим уопште сарађивати јер је “његово именовање нелегално”. С друге стране, ни Бошњаци, који су иначе највећи заговорници останка високог представника у БиХ, нису баш најсретнији избором Шмита јер га сматрају блиским човјеком са ХДЗ, те вјерују да ће бити превише наклоњен хрватским политичарима у БиХ, посебно Драгану Човићу.
Шмит је, наиме, потпредсједник Хришћанске социјалне уније (ЦСУ), која је, иначе, сестринска странка ХДЗ и познато је да будући високи представник има добре односе с Хрватском. То је вјероватно и један од разлога зашто хрватски политичари у БиХ за сада не коментаришу долазак Шмита, од којег ће очито очекивати заштиту, односно да се заложи за њихове интересе, првенствено код промјене Изборног закона.
С доласком Шмита у БиХ за сада се не слаже ни Русија. Истичу да његово именовање мора потврдити Савјет безбједности УН, јер без тога неће имати потребан међународно-правни легитимитет и неће се моћи сматрати високим представником у смислу Дејтона.
Шмита су, наиме, именовали амбасадори земаља чланица ПИК, након што га је на то мјесто кандидовала Њемачка. Русија се није сложила с овом одлуком, а ако би се именовању расправљало на Савјету безбједности УН ова земља има право да уложи вето.
Како ће се ствари даље одвијати тешко је у овом моменту претпоставити, али је једно сигурно – и ако дође у БиХ, Шмита не чека ништа добро.
Колики ће бити домет новог високог представника и шта га чека у БиХ?
Главни истраживач и координатор програма у Центру за примјењене европске студије у Београду и бивши амбасадор БиХ при ЕУ, Игор Давидовић, подсјећа за Српскаинфо да је именовање Шмита од самог почетка праћено низом спекулација, хипотетичких ситуација и коментара типа ко с ким има какве односе.
– Шмит ће се сада очигледно за добродошлицу суочити са испостављеним очекивањима и захтјевима из три табора, односно три националне групације. Свако од њих му припрема добродошлицу на врућ начин и онако како они то већ умију и знају да раде јер сами су већ деценијама на сцени – каже Давидовић.
О томе како ће све то функционисати, по Давидовићевом мишљењу, може се само спекулисати. Давидовић је става да ће међународна заједница искористити именовање Шмита само како би евентуално, као медијатор, убрзала неке процесе који се тичу релација међународног фактора према БиХ.
Истиче да је очито да је међународна заједница незаинтересована за БиХ, јер је на неки начин окупирана с једне стране својим агендама и пословима, а с друге стране су дигли руке од посла у коме очигледно не могу да направе никакав добар ефекат.
– Ко год се од њих овдје умијеша биће само оштећен и принуђен да жртвује нешто од својих интереса у релацијама с другим земљама због некаквог дефицита успјеха у БиХ. Напросто, код нас се овдје већ деценијама одржава једна летаргија и трајаће и даље, а некакав динамизам у међународним круговима у њиховим међусобним односима функционисаће и без нас – каже Давидовић.
На питање зашто је Њемачка ризиковала и именовала Шмита ако су знали да неће имати подршку Русије у Савјету безбједности УН или можда планирају да он дође у БиХ без расправе у том тијелу, Давидовић истиче да још ништа није извјесно.
Каже да су Русија и Њемачка одувијек, историјски, па и данас, имале врло специфичне односе. Из тог разлога, како упозорава Давидовић, ове двије земље ће се веома лако наћи негдје на таласу свог узајамног интереса, који никада није везан стриктно за Балкан.
– Напротив, Балкан, а нарочито БиХ, може бити само нека колатерална штета у њиховим укупним односима и стратегијама. О томе шта су се ове двије земље у принципу договориле веома тешко је нагађати. Прије неколико мјесеци у дипломатским круговима су превладавали коментари да су се Руси усагласили за именовање Шмита с тим да имају некакве друге аранжмане с Њемачком, а који су били с тим у вези. Након тога Русија је повукла своју сагласност и, како видимо, принципијелно и данас стоји на тој позицији – подсјећа Давидовић.
Наводи да ће Русија увијек рећи да се противи именовању било код високог представника јер сматра да у БиХ треба да се постигне унутрашњи договор.
Чињеница је, истиче Давидовић, да већ од потписивања Дејтона, па до данас, имамо невјероватно дуг период некаквог псеудопротектората и високог представника који је, макар ућуткан или успаван, како се то често говорило, ипак имао бонска овлаштења у рукама која може да активира по налогу великих налогодаваца.
А зашто је један тако искусан политичар одлучио да преузме врућ кромпир и дође у земљу у којој владају тако компликовани унутрашњи односи и гдје очито неће бити добродошао, најмање у једној половини државе, Давидовић у томе не види ништа чудно.
– Искусни политичари и искусни људи у свијету комуникација и на ужарена подручја гледају са ентузијазмом и намјером да нешто поправе. Међутим, реалност ће Шмиту показати нешто друго и вјерујем да ће му веома брзо постати кристално јасно да је његов задатак тешко изводив – истиче Давидовић.
Напомиње да не треба заборавити да Њемачка сада преузима доминантну улогу у ЕУ и да жели да буде у свим сегментима спољне и безбједносне политике доминантна, бар у односу на Француску.
Давидовић додаје да је Њемачкој сигурно у интересу да има свог представника на некој фукцији која је репрезент, односно полуга међународне активности или међународне моћи саме ЕУ под контролом Њемачке.
– Ту не треба имати никакву дилему. Како ће све то у стварности функцинисати мислим да нећемо дуго чекати да то заиста и видимо – поручује Давидовић.
Професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци, Милош Шолаја, сматра да је свака калкулација у вези с евентуалним доласком Шмита у БиХ за сада немогућа док се не види шта ће се десити у Савјету безбједности УН.
– До тада не вриједи причати шта би било кад би било. Чињеница је да Савјет безбједности УН мора расправљати о новом високом представнику. Након те расправе моћи ће се говорити о позицијама Српске и ФБиХ. Једна ситуација је ако му Савјет безбједности не потврди избор, а друга је ако потврди. Ако му Савјет безбједности не потврди избор, он неће бити легалан високи представник – истиче Шолаја.
Додаје како не вјерује да ће Русија подржати избор Шмита у Савјету безбједности, ако није подржала у ПИК. Међутим, Шолаја упозорава да је све могуће тако да не жели тврдити ни да неће.
– До тада ће бити још много контаката и политичко-дипломатских комуникација, па ћемо видјети. Не би било једном да одлука буде изненађујућа, не само по овом питању, већ и другим. Треба сачекати и видјети – закључује Шолаја.
