Српска православна црква сутра ће обиљежити један од великих хришћанских празника – Преображење Господње, посвећено сјећању на догађај из живота Исуса Христа када се пред тројицом својих ученика показао у божанској слави и свјетлости.
Према јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, Исус је повео апостоле Петра, Јакова и Јована на високу гору како би се помолио. Пред њима се преобразио, а његово лице засјало је попут сунца, док су му хаљине постале бијеле и блиставе. Уз њега су се појавили Мојсије и пророк Илија, са којима је разговарао.
Иако јеванђеља не наводе име горе на којој се догађај одиграо, хришћанска традиција је повезује са гором Тавор у Галилеји. Преображење се у хришћанском учењу тумачи као откривање Христове божанске природе и наговјештај његове будуће славе и васкрсења.
У једном тренутку појавио се свијетао облак, а из њега се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.“ Ученици су, уплашени призором, пали ничице, а Христос им је пришао и рекао да се не боје.
Преображење има посебан значај у православној теологији јер се у овом догађају истовремено откривају сва три лица Свете Тројице – Христос као Син, Бог Отац кроз глас са неба и Свети Дух кроз свјетли облак. Празник тако указује на Христову божанску славу, али и на наду у преображај и прослављење људске природе.
У иконографији се Преображење приказује тако што Христос стоји у средишту композиције, окружен божанском свјетлошћу, док се са његових страна налазе Мојсије и Илија. Испод њих су апостоли Петар, Јаков и Јован, који, заслепљени призором, падају на земљу. Ова композиција постала је један од препознатљивих мотива православне иконографије.
Преображење Господње празнује се 6. августа по новом, односно 19. августа по јулијанском календару, па у Српској православној цркви пада у вријеме Госпојинског поста. Због тога је и празнична трпеза посна.
У бројним православним храмовима на овај дан освештава се и благосиља грожђе и други плодови. У српској традицији нарочито је раширен обичај да се прво грожђе једе управо на Преображење.
Празник је кроз вјекове добио и снажно мјесто у народној традицији. Према народном вјеровању, на Преображење се мијења природа и приближава крај љета, па се говорило да се „преображавају и гора и вода“. У неким крајевима постојало је и вјеровање да се након овог празника више не треба купати у ријекама и другим отвореним водама.
Преображење Господње тако у православној традицији повезује библијски догађај Христовог откривања у слави са надом у духовни преображај човјека и ишчекивањем будућег живота у Божјој слави.
