На суђењу за злочине у Горажду и Вишеграду, свједок одбране Мирјана Шившић изјавила је да се 16. октобра 1992. године десио напад такозване Армије БиХ из правца Међеђе на Меремишље, када је њен супруг Бранко заробљен.

Шившићева је испричала да јој је супруг рекао да је од посљедица мучења седми дан након заробљавања преминуо затвореник Љубинко Давидовић, чије је тијело бачено у Дрину.

- Заробљеници су мучени у Међеђи, а у Горажду их нико није прстом пипнуо - пренијела је Шившићева сазнања свога мужа.

Она је испричала да су се након заробљавања покренули разговори о размјени и да је њен супруг са извјесним Његошем из Чајнича размијењен 8. јула 1993. године.

Шившићева је рекла да је тада њен супруг био јако мршав и болестан, те да се након размјене јавио љекару.

Она је навела да јој муж никад није помињао какву је функцију обављао оптужени Химзо Селимовић.

Свједок Селимовићеве одбране био је и Здравко Матовић, који је навео да је познавао оптуженог прије рата, да зна да је он био начелник Полицијске станице у Фочу, гдје је и свједок био запослен.

Матовић је рекао да је након почетка сукоба лично аутомобилом одвезао оптуженог Селимовића из Фоче до Устиколине.

Тужиоцу Маријани Чобовић свједок је рекао и да није знао каква је Селимовићева улога била током рата у БиХ.

За злочине почињене од 1992. до 1994. године над заробљеницима на подручју Горажда и Вишеграда, заједно са Селимовићевим и Ћамилом Рамићем, оптужен је и Рамиз Мићивода.

С њима се суди и Мехмеду Добрачи, коме су на терет стављени злочини над заробљеницима и цивилима почињени 1995. године на подручју Рогатице и Горажда.

Свједочењем оптуженог Селимовића 11. новембра планиран је наставак суђења.