Српски члан Управног одбора БХРТ-а и кадар СНСД-а Рајко Радовановић заједно са генералним директором ове медијске куће Белмином Карамехмедовићем припремио је отказе за 30 одсто српских новинара на БХРТ-у.

Откази су симболично спремљени за 1. март, дан убиства српског свата испред Старе цркве на Башчаршији 1992. године или тзв. Дан независности БиХ, када ће на улицу трећина српских новинара који раде у сједишту БХРТ-а. Од 930 запослених у РТВ дому у Сарајеву раде 34 Србина из Републике Српске, а од 1. марта остаће их само 25, што је резултат политике коју удружених снагама са Карамехмедовићем и његовим послушницима спроводи српски члан УО и донедавни директор Лутрије РС Рајко Радовановић.

Изговор за отказе је „тешка финансијска ситуација“ у овој кући, па је зато необјашњиво зашто је генерални директор у међувремену запослио новог портира на рампи испред РТВ дома. Једино објашњење је да ће овај новозапослени портир 1. марта имати специјални задатак – да  дигне рампу и испрати новинаре који добијају отказ у РТВ дому. Иако је према систематизацији радних мјеста у БХРТ-у евидентан мањак новинара и на телевизији и на радију на списку за отказе нашли су се сви српски новинари који имају уговоре на одређено вријеме. Овај план припреман је још од јула прошле године, када је дужност предсједавајућег УО БХРТ преузео управо Рајко Радовановић који је у септембру прошле године због лошег управљања Лутријом РС смијењен с функције директора и тренутно се налази на бироу за запошљавање.

Радовановић није желио да одговори на питање зашто већина српских новинара која ради у РТВ дому у Сарајеву добија отказе.

- Ви једнострано гледате на тај проблем, али то свакако и није у надлежности Управног одбора - био је кратак Радовановић.

Посебну пажњу заслужује чињеница да од јула 2021. године српски новинари из Републике Српске добијају уговоре на одређено на мјесец дана, а „подобни“ који честитају тзв. Дан независности и Дан државности добијају уговоре на три мјесеца. О свему овоме српски члан УО информисан је у више наврата, али није реаговао, као што не предузима ништа ни сада док млади новинари из Српске остају без посла, а истовремено је више од 30 пензионера ангажовано у овој кући.

Колико је BHRT јавни сервис БиХ показује не само програм који је годинама антисрпски и хушкачки, већ и структура запослених која није ни близу уставом загарантоване националне заступљености. Срби у БХРТ-у су статистичка грешка и нема их у бројним секторима. Од три руководне позиције у БХРТ-у, генерални директор је Бошњак више од 15 година, директор БХТ1 је Хрват Марио Вранкић који проводи политику генералног директора, а директор БХ радија 1 је по први пут Српкиња из Републике Српске Пејка Медић која је именована 2017. године. До тада је и ова позиција припадала Бошњацима или подобним Србима „из чаршије“.

У колегију БХ телевизије само један од 10 уредника програма и редакција је Србин – уредник Информативног програма – Јелена Радојевић Капор, при чему треба истакнути и да је она именована након што се њен претходник Марко Радоја због притисака повукао са те позиције. Од именовања Србина за уредника Информативног програма, генерални директор је формирао тзв. „редакцију специјалних програма“ како би одузео надлежности српском уреднику ИП-а и направио паралелни информативни програм којим он лично руководи. Ова редакција прати „специјалне догађаје“ по налогу генералног директора, а из Информативног програма изузети су сви догађаји према којима народи у БиХ имају различита виђења – од 9. јануара, преко 1. марта и 11. јула, па до 21. и 25. новембра.

Ова тзв. специјална редакција је директно потчињена генералном директору и с њим договара садржаје који посљедњих година изазивају жестоке реакције зато што су усмјерени против српског народа и Републике Српске. Посебан и то цјелодневни специјални програм припрема се за 1. март ове године поводом 30. годишњице тзв. референдума о независности.

На крају, треба подсјетити и истакнути да су Извјештаји о пословању БХРТ-а за 2020. годину и 2021. годину пали у сриједу на сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, након чега је било природно да генерални директор сам поднесе оставку. Ако сам не одступи, најнормалније би било да то од њега затражи УО, али очигледно да УО којим руководи Радовановић и не помишља било кога да позове на одговорност. Напротив, док пара за плате новинара у BHRT нема, за апанаже сваког од чланова УО мјесечно се издваја 2.800 КМ, тако да за четворогодишњи мандат у џеп ставе по 134.400 КМ. Аферим, ефендија Радовановићу.