Ентитети, несумњиво је, с обзиром на то да области у којима имају надлежности, имају право да развијају међународну сарадњу са другим релевантним субјектима међународног јавног права и међународним организацијама.

- Прописивање да Република Српска може остваривати и координирати сарадњу са институцијама, органима и тијелима ЕУ, њеним државама чланицама, државама кандидатима и потенцијалним кандидатима, унапређивати регионалну и институционалну сарадњу са регијама Европе и свијета, иницирати, припремати и предлагати споразуме и протоколе за успостављање и развој међународне сарадње и сл. не представља преузимање надлежности БиХ у области спољне политике - наведено је између осталог у одлуци Уставног суда БиХ, који је одлучио да је Закон о републичкој управи у дијелу који се односи на Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу у складу са Уставом БиХ.

Захтјев за оцјену уставности појединих чланова Закона о републичкој управи тражили су бошњачки делегати у Вијећу народа Републике Српске којима је био споран сам назив овог министарства, али и његове надлежности.

Како су навели у захтјеву за оцјену уставности, сам назив Министарства имплицира да је ентитетско министарство надлежно за област европских интеграција и међународну сарадњу која је "у искључивој надлежности државе БиХ". Када је ријеч о надлежностима, Бошњацима је споран нарочито дио који се односи на исељеништво те "координација сарадње са другим тијелима у БиХ, институцијама, органима и тијелима ЕУ, њеним државама чланицама, државама кандидатима и потенцијалним кандидатима у процесу придруживања и приступања ЕУ".

У свом захтјеву, седам делегата Бошњака у Вијећу народа Републике Српске навело је и то да је "интенција законодавца" у Републици Српској да путем назива институција створе услове којима се, не само одузимају надлежности држави БиХ из домена спољне политике, него се покушава успоставити и међународноправни субјективитет ентитета и то прије свега у домену спољне политике.

На ову одлуку Уставног суда БиХ своје мишљење издвојио је судија Мирсад Ћеман, а у којем је навео да је Уставни суд поступио "дефанзивно" и да је могао и морао у овом случају бити експлицитнији, посебно у дефинисању појединих уставних категорија, као што је нпр. "спољна политика".

У Републици Српској кажу да је одлука Уставног суда БиХ очекивана, да Република Српска већ сарађује са међународним организацијама и регијама у Европској унији те да је Министарство за европске интеграције и регионалну сарадњу то које координише све те процесе.

- Одлука Уставног суда БиХ и формулација да Република Српска има право на међународну сарадњу је у сагласности са Уставом и уставним надлежностима и изненадили бисмо се да је одлучено другачије. Што се тиче европских интеграција, више од 70 одсто законодавства које треба предузети из Европске уније је у надлежности ентитета, тако да је било какво оспоравање надлежности Републици Српској у процесу европских интеграција сулудо - рекао је за "Независне новине" Срђан Мазалица, члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске.