Током љетних мјесеци висока температура може имати значајан утицај на здравље људи, а посебна пажња мора се обратити на најосјетљивије групе - дјецу и старија лица са хроничним болестима, сапштено је из Болнице "Србија" Источно Сарајево.

Специјалиста интерне медицине Неда Црњак рекла је да екстремне врућине могу довести до различитих здравствених проблема, од благих нелагодности до озбиљних стања која захтијевају хитну медицинску помоћ - а најчешћи поремећаји су топлотни осип, топлотни грчеви, топлотна исцрпљеност, сунчаница, те топлотни удар.

- Топлотни осип настаје прекомјерним знојењем приликом топлог, влажног времена. Најчешће се јавља код дјеце на врату, горњем дијелу грудног коша, у препонама, испод груди или на лактовима - прецизирала је она.

Кад је ријеч о топлотним грчевима, Црњак је појаснила да је ријеч о болним грчевима мишића који захватају руке, ноге или мишиће трбуха.

- Јављају се усљед напорног физичког рада, усљед губитка соли и воде, најчешће код особа које се обилније зноје током физичких активности и при високим врућинама. Топлотну исцрпљеност карактерише прекомјерно знојење, замарање, слабост, вртоглавица, главобоља, мучнина и повраћање, те убрзани и слабији пулс - рекла је она, истичући да, ако се не лијечи, може прерасти у топлотни удар.

Она је објаснила да је сунчаница поремећај терморегулације који настаје као одговор организма на високу температуру и прекомјерно излагање сунцу главе и потиљка без икакве заштите.

- Након шест до 12 сати од излагања сунцу, сунчаницу можемо да препознамо по вртоглавици, болу у глави, појачаном знојењу, врелим рукама и ногама, сувом кожом, црвенилом у лицу, а може доћи и до повраћања. Тјелесна температура је повећана - навела је она.

Топлотни удар је најозбиљнији и најтежи облик болести који може бити изазван високом температуром.

- Симптоми топлотног удара укључују црвену, топлу и суву кожу без знојења, јаку главобољу, вртоглавицу, мучнину, убрзани пулс, повишену тјелесну температуру и до 40 степени Целзијусових унутар 10 до 15 минута, конфузију и губитак свијести - навела је она.

Црњак је препоручила да се током врелих дана води рачуна о хидратацији и исхрани, носи прикладна лаганија и свјетлија одјећа, те да се избјегава излагање сунцу и борави ако је могуће у климатизовани просторијама.

- Пијте доста воде током цијелог дана, чак и ако не осјећате жеђ. Избјегавајте алкохолна и кофеинска пића јер могу допринијети дехидратацији. Једите више мањих оброка богатих свјежим поврћем и воћем - препоручила је специјалиста интерне медицине болнице "Србија".

Она је препоручила да се сунце избјегава и борави у хладовини током најтоплијег дијела дана између 10.00 и 17.00 часова.

- Ако морате бити напољу, правите редовне паузе у хладовини, уносите довољно течности. Користите средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења. Препоручује се боравак у просторијама са температуром између 22 и 24 степена Целзијусових. Ипак, потребно је обратити пажњу да разлика у температури у кући/стану и вани не буде већа од седам степени Целзијусових - навела је она.

Љекар болнице "Србија" препоручила је да се ограничи физичка активност на отвореном током најтоплијег дијела дана.

- Обратите пажњу на симптоме болести изазваних високом температуром. Ако осјетите било какве знакове топлотне исцрпљености или удара, одмах потражите хладовину, пијте воду и потражите медицинску помоћ - навела је она.

- Велике врућине могу представљати озбиљан ризик за здравље, али уз адекватне мјере предострожности, могуће је значајно смањити њихов негативан утицај. Пратите ове савјете и будите свјесни својих ограничења како бисте безбједно уживали у љетним данима - закључила је Црњак.