Двојица чланова Планинарско-спелеолошког друштва „Вучја стопа“ из Фоче, Владимир Смрекић и Огњен Матовић 17. јула крећу на освајање Памира, тачније Лењиновог врха у Азији, чија је висина 7.134 метра изнад мора.
Ово је први пут да неко из Републике Српске креће на освајање врхова изнад 7.000 метара, што изискује најозбиљније и најтемељније припреме.
Идеја о походу родила се прије пар година али је због пандемије њена реализација пролонгирана, па су фочански младићи сада одлучили да своје способности тестирају на највећим свјетским врховима. Подсјећамо да се, осим у Средњој Азији, планински масиви преко 7.000 метара над морем налазе још само у Јужној Америци.
Лењинов врх се налази на граници Киргистана и Таџикистана, па је и сам транспорт до базног кампа, који је смјештен на 3.600 метара надморске висине, напоран и исцрпљујући.
Владимир Смрекић каже да је дошло вријеме да се екипа, након освајања Мон Блана, опроба на најозбиљнијим висинама.
- Што се тиче тих припрема, обављамо их у оквиру активности Друштва, које су учестале. То нам је дало пристојан темељ за добру кондицију и снагу да смо спремни за такве напоре. Свакако да је потребно радити на индивидуалним тренинзима, па смо и тиме довели своју форму у врло добро стање - прича Смрекић.
Са сарајевског аеродрома ова двојица планинара крећу за Истанбул 17. јула, а одатле другим летом за Бишкек, главни град Киргистана. Даље ће мањим авионима и другим превозним средствима до базног кампа.
- Када дођемо у базни камп, тада званично и креће наша експедиција. Комплетан поход траје 21 дан, а према плану, петнаести или шеснаести дан би требали да будемо на Лењиновом врху. Све вријеме прије врха траје процес прилагођавања клими. Сви врхови преко 3.500 метара захтијевају ту процедуру. Надамо се лијепом времену и да ћемо на најбољи начин реализовати наш циљ - каже Смрекић.
Висинска разлика између кампова је, у просјеку, 800 метара, а на планини постоје, поред базног, још три кампа.
- Како смо информисани, најтежа је прва етапа, од базног до сљедећег кампа, гдје је потребно прећи око 25 километара уз 1000 метара висинске разлике. Према врху је све напорније, јер стиже умор, сваким новим савладавањем висине рјеђи је ваздух, а стјеновит терен и снијег сигурно ће отежавати успон - објашњава Смрекић.
Памир је планински вијенац кога чине планине Тјан Шан, Каракорум, Кунлун и Хиндукуш и дио је масива Хималаја. Дакле, око 1.800 метара је висинска разлика од крова свијета, што овај поход чини заиста значајним, како за фочанске планинаре, тако и за цијелу Републику Српску.
Ако све буде текло по плану, њихов повратак је предвиђен за 7. август.
