Đorđu Mihailoviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, ovih dana će konačno biti dodijeljeno državljanstvo Srbije za višedecenijsku posvećenost u čuvanju 8.000 grobova srpskih ratnika i s posebnom ljubavlju njegovanju uspomena na njih, pišu "Večernje novosti", pozivajući se na Vladu Srbije.

Đorđe Mihailović, koji je početkom maja navršio 92 godine, više od šest decenija sam čuva i njeguje humke srpskih vojnika koji su tokom proboja Solunskog fronta u Prvom svjetkosm ratu položili život na vratima otadžbine Srbije.

Na srpskom vojničkom groblju Đorđe i danas stražari, a svakog jutra podiže srpsku zastavu nad usnulim vojničkim pukovima.

- Služim ih kao da su živi. Čast je služiti na ovakvom mestu gde su ispod svake stope njihove kosti. I sudbine koje prenose njihovi potomci, kad iz Srbije dođu. A nema odakle ne dolaze. Donesu kakav beleg iz rodne kuće, zavičajnu rakiju, kutiju duvana. Ostanu ovde čitav dan, slušaju stihove koje im kazujem. Zaplaču, a ja im poručim: "Nije suza, deco, za ovakve junake. Vaše je da ih pamtite i ponosite se njima" - rekao je Đorđe u jednom razgovoru.

On je dodao da je poštovanje i divljenje prema junacima naslijedio od djede Save, pa oca Đure koji su prije njega čuvali zastavu srpske slave "na ovom nepreglednom polju tuge i ponosa".

- Oni su me zavetovali da tu zastavu čvrsto držim, jer dok zastavu držiš, drži i ona tebe. To je tako u našem narodu. Mi, Mihailovići, jesmo rodom sa Grblja kod Boke Kotorske, ali smo se uvek zvali i smatrali Srbima. Ništa drugo, samo Srbi - rekao je Đorđe.

Đorđe svaki dan oko 5.00 časova ujutru spušta se na Zejtinlik, pomoću štapa, otvara kapiju, podiže zastavu, otvara mauzolej.