Srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, poručio je ovih dana da se neće odazvati pozivu Tužilaštva na saslušanje povodom prijave da je prekršio „Inckov zakon“, čime je po ko zna koji put pravosuđe u ovoj zemlji poniženo i degradirano.

Kada prvi čovjek jedne države, ili u ovom slučaju jedan od trojice članova Predsjedništva BiH, javno kaže da nema namjeru da se odazove na poziv pravosuđa i da ono za njega ne postoji, postavlja se logično pitanje koja je onda uopšte svrha tog istog pravosuđa i čemu ono uopšte služi.

Da ne bude zabune, nije ovo prvi slučaj da visoki funkcioneri u BiH javno omalovažavaju, degradiraju i pljuju u lice pravosuđa.

Ono što zabrinjava, više od bahatih poteza funkcionera, jeste činjenica da pravosuđe ni u jednom slučaju nije ustalo i pokušalo da sačuva svoj dignitet.

U sprezi s vlastima

Javnost se stoga s pravom pita koja je uopšte svrha pravosuđa ako visoki funkcioneri skoro svakodnevno izjavljuju kako ne priznaju sudove ili tužilaštva iz ovog ili onog razloga, dok istovremeno to isto pravosuđe mnoge afere gura pod tepih, a političare i javne funkcionere štite kao bijele medvjede.

Ko je kriv za poraz pravosuđa u BiH – političari ili nosioci pravosudnih funkcija?

Izvršna direktorka Transparensi internešenela, Ivana Korajlić, smatra da su nosioci pravosudnih funkcija ti koji su degradirali pravosuđe, jer su u direktnoj sprezi s političarima na vlasti.

– Upravo zbog toga imamo situaciju da pravosuđe više nema nikakav autoritet i niko od funkcionera više ne strepi od toga da bi mogao odgovarati za kriminal. Politika direktno kontroliše rad pravosuđa i odlučuje o tome ko će biti imenovan na ključne pozicije u pravosuđu, koji će se predmeti procesuirati, a koji ne, koji će se ljudi procesuirati, a koji neće – kaže Korajlićeva.

Visoke plate

Dodaje da istrage koje trenutno provodi Tužilaštvo BiH predstavljaju samo farsu i predstavu za javnost, kako bi se prikazalo da se kao postupa po nekakvim prijavama, da se „formiraju predmeti“ i slično.

U suštini, kako ističe Korajlićeva, građani su svjesni da niko od funkcionera na vlasti nikada neće biti procesuiran i da će krivične prijave, kao i sve do sada, završiti u ladicama tužilaca i sudija.

Uprkos činjenici da su nosioci pravosudnih funkcija dobili ogromne plate, upravo da bi se izbjegla korupcija, to nije urodilo plodom, pa se postavlja pitanje ima li uopšte nade za pravni sistem u BiH.

Korajlićeva smatra da lijeka ima ali da je za to potrebna nova reforma, koja će biti sveobuhvatna.

– Potrebno je pročišćavanje i sistema i pravosudnih institucija – upozorava Korajlićeva.

Obesmišljen rad

Smatra da plate sudija i tužioca trebaju biti visoke s obzirom na odgovornost koju imaju, ali prije plata treba riješiti da pozicije tih ljudi u pravosuđu ne zavise od politike.

– Zbog kontrole politike nad pravosuđem svjedoci smo da se pravosudne institucije koriste za političke obračune i kao sredstvo politike. Time je obesmišljen njihov rad i pozicija. Imate ključne ljude u pravosuđu koji su dio organizovane kriminalne mreže, povezane zajedno s politikom. To nije stvar plata, već uticaja, očuvanja pozicije i druge vrste koristi – zaključuje Korajlićeva.

Dodaje da se mora potpuno iz korijena izmjeniti način imenovanja ključnih pozicija nosilaca pravosudnih funkcija, uvođenje sistema dubinskih provjere, ne samo pri ulasku u pravosuđe i imenovanju, nego i tokom obavljanja funkcije, kako bi se otklonio uticaj organizovanog kriminala i politike na rad pravosuđa.

Muselimović: Razbojnička pećina

Advokat iz Mostara, Josip Muselimović, ističe da je pravosuđe u BiH ko zna koliko puta do sada poniženo te da, ako samo ne ustane i ne odbrani svoj dignitet mogu da stave ključ u bravu i proglase bezvlašće.

– U svojoj dugogodišnjoj advokatskoj praksi nikada nisam čuo da je osumnjičena osoba javno rekla da se neće odazvati na poziv suda ili tužilaštva. To je nešto što je nezabilježeno u istoriji pravosuđa i predstavlja šamar pravosudnom sistemu. Ako pravosuđe bude žmirilo na ovakva javna poniženja, onda pitam čemu ono uopšte služi – ističe Muselimović.

Kaže da je očito da pravosuđe ima političko zaleđe, jer da ga nema, ne bi dopuštalo da ga političari u BiH javno ponižavaju.

– Politika se ne smije miješati u zakonodavnu vlast, jer kada se od države odmaknu zakoni i pravda, onda je to obična razbojnička pećina. Pravosudni sistem mora sam sebe zaštiti. U protivnom, njegova derogacija će biti još snažnija u narednom vremenskom periodu – upozorava Muselimović.