Здравље је, без сумње, највриједнији ресурс који посједујемо. У друштву у којем живимо, облик и тежина тијела често су предмет опсесије и идеализације, али је важно разумјети да је наш приступ мршању од суштинског значаја за наше опште здравље.

На жалост, пуно је информација и 'савјета' доступних на интернету и у разним медијима који нису поткријепљени науком и могу бити штетни. Зато је од суштинске важности слушати стручњаке и примијенити научно поткрепљене методе за скидање килограма на здрав и одржив начин. У овом тексту размотрићемо научне основе здравог мршања, важност правилне исхране и улогу физичке активности у том процесу.

Шта је здраво, а шта нездраво скидање килограма?

Губитак тежине може бити и здрав и нездрав, у зависности од начина на који приступамо том процесу. Здраво мршање подразумијева губитак вишка масноће, одржавање високог тонуса мишића и довођење тијела до оптималне тежине. Ово се постиже уравнотеженом исхраном и редовном физичком активношћу. С друге стране, нездрав начин укључује инстант губљење килограма, губитак воде из организма, коришћење дијета са ниским уносом калорија и употребу недовољно тестираних дијеталних суплемената.

Пребрзо мршављење често се постиже строгим дијетама или екстремним вјежбањем, што може пружити брзе резултате, али је обично повезано са губитком воде и мишићног ткива, а не само масноће. Такви напори често доводе до јо-јо ефекта, што значи да ће тежина која је брзо изгубљена врло вјероватно брзо бити и повраћена. Губитак воде из организма може довести до дехидрације, смањења метаболизма, умора, главобоље и других негативних здравствених посљедица.

Посљедице нездравог губљења килограма могу бити дуготрајне и штетне за организам, укључујући бројне метаболичке проблеме, губитак мишићног ткива, недостатак енергије и нутријената и повећани ризик од хроничних болести.

Трендови и “магична” рјешења

Мршављење је тема која привлачи много пажње и око које постоји много митова и трендова. Велики број људи тражи "магична" рјешења која обећавају губитак килограма преко ноћи, али је важно схватити да већина ових метода није заснована на науци и може бити штетна за наше здравље.

Пробуши кашику

Један од популарних митова је "пробуши кашику", који сугерише да се драстичним смањењем уноса хране може постићи жељени резултат. Идеја је да се тако тијело примора да користи своје масне резерве за енергију. Међутим, драстично смањење уноса хране оставља организам без потребних нутријената, што може довести до слабости, умора, губитка мишићне масе, и осталих негативних посљедица на здравље. Уравнотежена исхрана богата витаминима, минералима, и другим есенцијалним нутријентима је кључна за одржавање здравља током процеса мршављења.

Само кардио

Други чест мит је да је кардио вјежбање најбољи и једини начин за губитак тежине. Трчање и интензивне кардио вјежбе су често недјелотворне јер могу довести до повреда и тога да тијело "једе" своје мишиће, а не масти. Осим тога, кардио вјежбе су, како сам назив каже, првенствено намијењене кардиоваскуларном систему. Иако је кардиоваскуларна активност важна за опште здравље, требала би бити комбинована са тренингом снаге и уравнотеженом исхраном како би се постигли најбољи резултати.

Важно је имати реална очекивања и разумјети да је процес мршављења дуготрајан и захтјева конзистентан напор. Уравнотежена исхрана и редовно вјежбање су кључеви за успјех.

Научно доказане методе

Постоје начини мршања који су научно доказани, провјерени и који чувају ваше здравље. Важно је приступити мршављењу на здрав и одржив начин, користећи методе које су подржане научним истраживањима. На примјер, тренинг снаге је једна од доказаних метода физичког вјежбања која помаже у губитку тежине, док је у контексту исхране, аутофагија такође призната као корисна пракса.

Тренинг снаге

Једна од метода за коју је научно доказано да помаже у губитку тежине је тренинг снаге. Тренинг снаге се показао као ефикасан начин физичког вјежбања при коме се повећава мишићна маса и троше се масти. Повећање мишићне масе помаже у повећању базалне метаболичке стопе (БМР), што значи да ћете сагоријевати више калорија чак и када не вјежбате. Осим тога, мишићи сагоријевају више калорија од масти, па што више мишићне масе имате, то ћете више калорија трошити током дана.

Аутофагија

Аутофагија је научно призната метода која игра кључну улогу у очувању здравља ћелија и ткива. Ријеч "аутофагија" долази од грчких ријечи "auto", што значи сам, и "phagein", што значи јести, и односи се на процес у којем тијело рециклира оштећене ћелије и отпадне материјале како би их претворило у нове градивне блокове или енергију. Овај процес помаже у уклањању оштећених ћелија и ткива, смањујући упалу и оксидативни стрес, што може помоћи у превенцији бројних болести, укључујући рак и неуродегенеративне болести.

Познати спортисти, као што су најбољи тенисер свијета Новак Ђоковић и Милан Јовановић, шампион у пауерлифтингу, примјењивали су аутофагију. Искуства које Милан Јовановић има са аутофагијом показала су импресивне резултате - успио је да смрша чак 24 килограма. Новак Ђоковић, са друге стране, не само да одржава оптималну тежину, већ и непрестано побољшава своје опште здравље и физичку кондицију, што га чини јачим и отпорнијим на повреде.

Како изгледа један од модела аутофагије? На примјер, ако особа практикује пост, не једући 16 сати дневно - рецимо, четири сата прије спавања, осам сати током сна и четири сата након буђења - то ће тијелу омогућити да покрене процес аутофагије. Током овог периода, тијело је присиљено користити своје интерне ресурсе за енергију, умјесто да се ослања на спољне изворе, као што је храна. Ово помаже у уклањању оштећених ћелија, чиме се побољшава опште здравствено стање организма.

Иако је аутофагија дјелотворна и научно поткријепљена, важно је напоменути да постоје различити типови аутофагије и да се морају узети у обзир различити фактори, укључујући вашу тренутну тежину, здравствено стање и циљеве. На примјер, постоје различите врсте аутофагије, укључујући макроаутофагију, микроаутофагију и холецистокинин-аутофагију, свака са својим специфичним функцијама и механизмима. Такође, неки људи могу бити генетски предиспонирани да имају више или мање активности аутофагије, што може утицати на то како ће реаговати на различите стратегије исхране.

Због тога је важно консултовати се са стручњаком који може направити персонализовани план исхране који ће бити прилагођен вашим специфичним потребама и циљевима. Ово је посебно важно ако имате неко хронично обољење или сте на некој специфичној терапији, јер аутофагија може имати интеракцију са неким лијековима или медицинским третманима.

На крају, важно је разумјети да, иако је аутофагија важан алат за одржавање здравља ћелија и ткива, није рјешење за све и не би требало бити једини начин на који покушавате да побољшате своје здравље. Поред правилне исхране и редовног вијежбања, адекватан сан и управљање стресом су такође кључни фактори за одржавање оптималног здравља.

Аутор: Србијанка Станковић