Николај Велимировић - интелектуалац и светац

04.01.2021. 10:52
0
ИЗВОР: СРНА

Српски православни теолог и бесједник Николај Велимировић /1881-1956/, епископ жички и охридски од 1919. до 1944. године, канонизован као Свети Николај Охридски и Жички, рођен је 4. јануара 1881. године.

По завршетку теолошких студија у Швајцарској, докторирао је теологију на Универзитету у Берну, а потом је дипломирао филозофију на Универзитету у Оксфорду и докторирао у Женеви.

По повратку у Србију, постао је предавач на Богословском факултету у Београду, 1909. године се замонашио, а потом завршио Духовну академију у Петрограду /Санкт Петербург/.

Између два свјетска рата, владика Николај основао је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, да би заштитио народ од агресивне секташке пропаганде.

Нијемци владици Николају нису опростили улогу у обарању Тројног пакта крајем марта 1941. године, па су га у Другом свјетском рату, чим су окупирали Југославију, затворили у манастир Љубостиња, а потом и у манастир Војловица.

С патријархом Гаврилом Дожићем, владика Николај Велимировић затворен је 1944. године у логор Дахау. Владика Николај умро је у емиграцији у руском Манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији, а сахрањен је на српском народном гробљу поред Манастира Светог Саве у Либертвилу.

Најпознатија његова дјела су: "Религија Његошева", "Беседе под гором", "Изнад греха и смрти", "Душа Србије" и "Србија у светлости и мраку".

Много година послије смрти, мошти владике Николаја пренесене су из Либертвила у Лелић 12. маја 1991. године. Положене су у храму манастира Лелић, који је његова задужбина.

На засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2003. године владика Николај уврштен је у ред светитеља.

Свечана канонизација обављена је у београдском Храму Светог Саве на Врачару 24. маја 2003.

Већ сљедеће године, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије своју задужбину, манастир Соко близу Љубовије и Крупња, посветио је Светом Николају Охридском и Жичком.

Коментари 0
Повезане вијести
Његош - највећи српски пјесник Његош - највећи српски пјесник
Ристо Дуждевић Тохољ, Мостарац, родољуб, саборац Танкосића и Голубића Ристо Дуждевић Тохољ, Мостарац, родољуб, саборац Танкосића и Голубића
Бора Станковић - "Сликар" пролазности живота и људске трагике Бора Станковић - "Сликар" пролазности живота и људске трагике
Најчитаније
  • Јелена Анжујска – прва српска краљица са ореолом светице
    2h 2m
    0
  • „Раде, сине, немој мајке заборавит...'“
    16h 51m
    1
  • ВиК Источно Сарајево: Ванредно обавјештење
    23h 47m
    0
  • Преминула беба, случај пријављен полицији
    20h 3m
    0
  • Опозициони начелници напустили Савез општина и градова
    23h 33m
    10