У београдском насељу Бусије данас је обиљежено 80 година од покоља српске дјеце у шуми Машвина на Кордуну који су починиле усташе између 18. и 21. јула 1942. године, као и страдања Срба у селу Садиловац на Кордуну.

Усташе су на Кордуну током јула 1942. године за само 13 дана убиле више од хиљаду српских цивила - жена, дјеце.

Парастос и комеморација су одржани у организацији Завичајног клуба Кордунаша из Београда, а сви присутни су потписали и иницијативу да, у знак сјећања на недужне српске цивилне жртве, двије улице у Београду понесу називе - Улица Дјечијег машвинског кола и Улица садиловачких жртава.

Драган Миљковић, члан Управног одбора Завичајног клуба Кордунаша у Београду, рекао је Срни да је данас обиљежено 80 година од страшног злочина у Садиловцу на Кордуну, који је почињен 31. јула, као и злочина који се десио између 18. и 21. јула 1942. године у шуми Машвина гдје су страдали Срби из села јужног Кордуна.

- Колико год да су ово мучне ствари, наша је дужност као потомака мученика који су прошли кроз тако страшну смрт, да бар осветлимо то њихово страдање, да не падну у заборав и да покушамо да пренесемо нашој деци шта је права истина да се не би десило да за неку годину читамо ствари које су потпуно изокренуте - рекао је Миљковић.

Потпредсједник Завичајног клуба Кордунаша Душко Дејановић рекао је Срни да су усташе у Садиловцу побиле 582 људи, док је Машвини у три дана убијено 420 људи.

Он је подсјетио и на страшно такозвано "Дјечије мртво коло" у Машвини, када су усташе у шуми Машвина на најстрашнији начин убиле најмање 20 дјевојчица и дјечака, чија су гола тијела морбидно поредали у круг, дјечаке на дјевојчице, као да се држе за ручице.

Дејановић је напоменуо да су усташе у цркви у Садиловцу убили 463 људи, као и 35 људи у кући сеоског старјешине, а остатак по кућама, ливадама, путевима, односно укупно 582.

Кометаришући посљедње "преоравање" гробова српских жртава у Хрватској на Петровој гори, Дејановић је рекао да потиче из тог краја, те указао да то показује чиме се све у Хрватској служе под изговором неких "еколошких чишћења, а уствари се тако на најмонструознији начин рјешавају остатака српских жртава".

Он сматра да држава Србија мора да предузме главни корак у очувању сјећања на српске жртве и да се осуди геноцид над Србима у Другом свјетском рату.

Парастос је у Храму Светих Ћирила и Методија у Бусијама служио локални прота Миле Јокић, након чега је у Парохијском дому одржана комеморација, на којој су учесници говорили о овим страшним злочинима.

На комеморацији су говорили истраживачи злочина на Кордуну Миле Боснић, као и публициста потомак жртава Мирко Радаковић, док је глумац Дејан Стојаковић читао сјећања и свједочења преживјелих.

Иницијатор и покретач обиљежавања 80 година од страдања српских цивила на слуњском дијелу Кордуна, као и парастоса и комеморације је Завичајни клуб Кордунаша из Београда, у сарадњи са Удружењем крајишких Срба "Прело" из Чикага, Удружењем Крајишника из Панчева, Крајишким привредником из Београда и Савезом Срба из региона из Београда.