Приче о именима која живе на мапи Источног Сарајева - Владимир Мехмедбашић
03.04.2026. 18:40
0
ИЗВОР: katera.news
Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.
Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.
И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.
Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.
Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.
Доктор Владимир Мехмедбашић – херој ратне Илиџе
Владимир је рођен у Стоцу 1934. године, али је одрастао и цио живот провео на Илиџи. Био је син Мухамеда Мехмедбашића, младобосанца, саборца Гаврила Принципа, који је учествовао у атентату на Франца Фердинанда.
Име је добио по идеологу "Младе Босне", Владимиру Гаћиновићу, иако је у исламским књигама био уписан као Абдулатиф.
- Због школовања и похађања часова исламске религије морао да користи име Сулејман. Његов надимак је био Шебек - говорила је његова кћерка Тамара Милосављевић у емисији "Око магазин".
У папирима је био Сулејман, у животу Владимир.
Имао је два брата и сестру, Зорана, Наду и Велимира. Волио је спорт и руске књижевне класике, а његова посвећеност медицини обиљежила је читав његов професионални пут.
До почетка 1992. године радио је као први акушер на сарајевској клиници, а онда је Одбрамбено-отаџбински рат захватио Сарајево.
- Када су на улицама почели да се појављују наоружани људи, сваки његов радни дан постајао је ризичан. За пут до клинике морао је да пролази кроз два контролна пункта – један српски, други муслимански. Како се ситуација у граду погоршавала, клиника је све више постајала мета, не само за љекаре, већ и за војску. Његова жена, моја мајка, тада му је рекла: „Дођи на Илиџу, ми ћемо бити у двије различите државе. Тако је он дошао и остао на Илиџи - говорила је његова кћерка у емисији "Око магазин".
Према ријечима људи који су га познавали, Владимир је био Илиџанац и изразити локалпатриота, па су то, вјероватно, неки од разлога зашто је након почетка рата одлучио да остане у Илиџи.
Све болнице које су тада постојале остале су под муслиманском контролом. На Илиџи је остао само дом здравља, који се налазио на првој линији фронта, а у њему су боравили и болесници, рањеници и труднице. Због тога је формирана Болница „Жица“ и породилиште неколико километара даље. Простор једне фабрике мазива претворен је у мјесто гдје су се порађале жене.
Породилиште је на почетку имало само порођајни сто и најосновније инструменте. Када би остајали без струје, доктор Мехмедбашић је користио старе аутомобилске фарове спојене на акумулатор као операциону лампу. У просторији у којој је било породилиште вршени су само порођаји, а уколико би био потребан царски рез, онда се породиља одвозила у Болницу „Жица“.
На врата породилишта куцале су жене свих вјера и нација, а доктор Мехмедбашић није питао да ли је Српкиња, муслиманка или Хрватица.
У вихору рата на Српској Илиџи заувијек ће остати упамћено да је, у немогућим условима, без струје и воде, рођено више од 2.000 беба.
Живот након рата
Доктор Мехмедбашић остао је на Илиџи и након потписивања Дејтонског мировног споразума. Илиџа је припала ФБиХ, а велики број Срба напустио је тај дио Сарајева.
Умро је 21. децембра 2015. године и сахрањен је на гробљу Баре у Сарајеву.
Данас, више од три деценије касније, на Илиџи више нема улице која се прије деведесетих година звала по имену његовог оца - Улица Мухамеда Мехмедбашића. И можда све око нас може нестати, али Владимирово дјело остаје као луча усред мрака рата.
Насљеђе и сјећање
Једна улица у Источној Илиџи, на Новој Добрини, носи Владимирово име и име његовог оца - Улица Мухамеда и Владе Мехмедбашића.
И није важно да ли је био Абдулатиф, Сулејман или Владимир, није важно ни које је вјере био. Оно што заиста остаје јесте његово дјело и животи који је донио на свијет.
Више од 2.000 беба рођено је захваљујући његовој пожртвованости. Данас те бебе имају своју дјецу, а њихова дјеца ће поново имати своју дјецу, и тако ће се траг једног човјека настављати кроз генерације.
Његово име и презиме живе као вјечни подсјетник на човјека који је на првој чинији фронта доносио највећи дар - живот.
