Зашто се људи устручавају тражити боловање и како послодавци гледају на ову појаву?

Колико је наша прехлада заиста јака?

Преслаба да бисмо изостали с посла или пак довољно снажна да угрози здравље наших колега, ако бисмо се у таквом стању појавили на радном мјесту? BBC је понудио неке одговоре на ова питања.

Када је прехлада довољно јака: Вируси се налазе свуда, у возилима градског саобраћаја, супермаркетима, игралиштима. Осим ако планирате да никад не изађете из куће, прије или касније ћете бити заражени.

– Прехлада је посљедица вирусног обољења на које свако реагује другачије. Не можемо подцијенити утицај прехладе на способности неких људи – говори Рејчел Саф, виша савјетница у Институту за управљање људским ресурсима.

Саф такође додаје да уколико се заиста не осјећате добро и ваши симптоми указују на то да нећете бити продуктивни, боље је да изостањјете с посла, јер тако нећете ширити вирус на радном мјесту.

Треба ли по сваку цијену избјегавати прехладу или оне помажу у изградњи имунитета? Професор Питер Опеншав, бивши предсједник Британског друштва за имунологију, каже да прехладе могу бити добре за наше дугорочно здравље, али само понекад. Прехладе се, изгледа, могу подијелити на добре и на лоше.

– Животни позив ми је био открити који вируси су добри, јер неке прехладе, по свему судећи, могу ставити наш имунитет у неку врсту тренинга – каже Питер.

Људи са слабијим имунитетом: 

Људи којима је имунитет ослабио, као рецимо пацијенти у болницама, често су изоловани, јер се врло лако може десити да им неко пренесе вирус. С друге стране, особе с јаким имунитетом неће добити прехладу чак ни ако се налазе у друштву прехлађене особе.

Људима који су свјесни да су прехлађени савјетује се да прије изласка размисле хоће ли доћи у контакт с дјецом, трудницама или старијим и осјетљивијим особама. Пацијенти који су имали хемотерапију су, напримјер, изузетно осјетљиви на прехладу.

Обзирност шефова: 

ЦИПД је у свом извјештају навео да је просјечан број дана током којих људи избивају с посла због прехладе пао на 5,9 дана годишње, што је најнижи ниво у 19 година дугој историји овог истраживања. Објашњење се може пронаћи и у чињеници да људи све чешће и прехлађени одлазе на посао. Многи одсуство с посла доживљавају као велики пробле, како због обавеза које би се накупиле, тако и због колега који ће бити више оптерећени, јер ће морати преузети на себе и дио посла колеге који није присутан.

Поједини људи, чак, страхују и да ће им послодавац замјерити ако изостају с посла “због обичне прехладе”. У времену када је све више послова који се могу у потпуности или дјеломично обављати од куће, не бисмо требали осјећати страх од разговора са шефом јер и за њега је боље да изостане једна особа, него да се вирус прошири и истовремено се разболи више радника.

Постоје и случајеви злоупотреба, јер за прехладу најчешће није нужно донијети потврду доктора, па су и послодавци опрезни, али у огромној већини случајева спремни су вјеровати на ријеч запосленику. На крају крајева, и шефови ће се кад-тад прехладити и вјероватно ће и они бити одсутни неколико дана.