На Палама је почетком априла, прије 33 године, основана Болница „Коран“ у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Почетком грађанског рата у БиХ, бројном медицинском кадру српске националности био је онемогућен одлазак на њихова радна мјеста, поготово у Сарајеву, а потом је дошло до протјеривања тог кадра.

Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Осим Болнице "Коран", за вријеме ратних дејстава, на подручју Сарајевско-романијске регије основане су и ратне болнице - "Подроманија" на Сокоцу, "Жица" на Илиџи и "Касиндол" у Лукавици.

У Болницу „Коран“ стигли су сви љекари и бројно медицинско особље из Војне болнице у Сарајеву, а након тога и из Болнице „Кошево“.

У Војној болиници "Коран" лијечено је 20.000 пацијената, цивила свих националности, и рањеника, 12.000 их је оперисано, а смртност оперисаних пацијената је била сасвим мала јер је медицински кадар био високостручан и образован.

У набавци лијекова и медицинског материјала, медицинском особљу у Болници „Коран“ помагала је хумана жена из Холандије Јена Лигтенберг, која је по струци била апотекар, и која је добровољно дошла на Пале крајем 1993. године, и остала све до краја рата.

Испред ратне Болнице на Корану откривена је спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

Спомен-плоча симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи различитих националности, српских бораца и дјеце.