Тушевљаци, Лубуре, Шакоте, Пушаре, Пукете, Мркаје, Лемези, Крављаче, Марковићи, Кубуре, Фуртуле, Његе, Дивчићи, Цинцари, Ђокићи, Таушани, Јанковићи, Шкрбе, Јевтовићи, Самарџије, Крешталице, Катићи, Кусмуци, Клачари, Чечари, Милидрази, Шућури, Мрде, Васковићи…само су нека од презимена која су се провлачила кроз стару штампу. О некима смо већ писали, о некима ћемо писати.

Кад Миле одбјегне од Стоје

Некада је била пракса да се преко новина позива на славље (или отказује), да се људи извињавају, одричу, изјављују љубав…али и да траже одбјегле супружнике. У једном таквом случају крајем 19. вијека, Миле Васковић је у Палама напустио своју супругу Стоју Пеановић из Сокоца, па се путем новина, 1904. године, укључила и Митрополија. Миле се путем едикта позива “да се у завичај врати и сажиће са супругом продужи, пошто ће се иначе истој дозволити, да га код овог духовног суда у сврху развода брака, а због злобног раскидања брачне заједнице утужи.”

Миле очигледно није марио за позив, па сљедеће годинe излази нова објава у којој се наводи да се Миле Васковић из Буковика није јавио, те да се Стоји Пеановић дозвољава да га “у сврху развода брака утужи”.

Пукети побјегла жена

У “Вечерњој пошти” из априла 1929. можемо да пронађемо сличан случај. Урош Пукета, ожењен од Шимшала из Жабљака, путем новина тражи своју жену Милку. Он наводи да му је прије годину дана одвела седмогодишњег сина Бранка и да тада није ништа чуо о њој. Пасус даље ипак открива да зна да је побјегла прво у Сјетлину, а потом у Бусовачу. Даје јој рок мјесец дана да се јави или ће поништити брак. На крају даје опис одбјегле жене. “Милка је стара око 28 година, висока, црњомаста, црних очију и косе.”

Пијанка у Касиндолу из 1928.

“Југославенски лист” из 1928. пише о епилогу једне пијанке која је почела у Сарајеву, а завршила у Касиндолу.

“Гавро Шућур дошао је неки дан у Сарајево да мало протеферичи. Када се први дио овог теферича завршио, Шућур добије мерак да остатак ноћи проведе изван Сарајева. На станици поручи такси, стрпа у њега двојицу својих ахбаба и нареди шоферу: - Кићо, тјерај ту фрку у Касиндол!“

У Касиндолу су прво засјели у новоотвореном хотелу "Јахорина", да би се након тога пребацили “Код Радоша”. Тамо су наставили пијанку, а тамо им се прикључио и шездесетогодишњи Вујо Секулић. Секулић је убрзо почео да прави проблеме вадећи нож и говорећи да се не боји никога млађег. Иако су га на почетку смиривали, Шућур је одлучио примијенити друге методе.

“Како се Секулић није хтјео никако да смири, те га и даље пријетио голим ножем, диже се иза стола Шућур, подиже столицу и распали са њом Секулића три пута по глави тако да се овај одмах на земљу сложио.”

Шућур је одвезен у тужилаштво, а Секулић, са тешким повредама, у болницу.

У Миљевићима циганин коњима сјекао гриву и репове

У мају 1940. изашао је чланак у којем је наведено како су, у селу Миљевићи, свим коњима којих је било око тридесет, посјечени грива и репови. Оштећени домаћини Коста Томић, Сава Крешталица, Миливоје Катић и Мујо Халилић убрзо су пронашли циганина Рамиза Бараковца, који је у врећи носио коњске репове и гриву. Бараковац је ухапшен и навео је да је посјекао гриву и репове да би зарадио. У чланку нема трагова да ли су га домаћини из Миљевића ислијеђивали прије него што су га предали полицији.

Туча петнаесторице због дјевојке

Београдско “Време” у септембру 1939. пише о крвавој тучи на станици Пале. Из наслова можемо да сазнамо да је у тучи учествовало 15 младића и да је повод била нека дјевојка. Из текста видимо да је туча почела кад је Владо Јевтовић напао Тодора Шкрбу, а из тога се изродио општи сукоб чији епилог су тешко рањени из револвера Петар Лукић и Тодор Шкрба.

Лош пут у Војковићима оживио Самарџију

Штампа из фебруара 1941. пише о несвакидашњем случају из Трнова. Земљорадник Милорад Самарџија је на једној свадби играо у колу и изненада се срушио. Сви су мислили да је добио удар, а када су га унијели у кући примјетили су да даје знакове живота. Сљедећих 48 сати је био у несвјести и повремено шкргутао зубима. Када су одлучили да га превезу аутомобилом за сарајевску државну болницу дошло је до преокрета. “На неравном путу код села Војковићи аутомобил је одскочио и Самарџија се одједанпут тргао и придигао.” На прегледу у болници љекари нису могли да установе разлоге због којих је “био замро“.

Аутор: Александар Костовић