Тушевљаци, Лубуре, Шакоте, Пушаре, Пукете, Мркаје, Лемези, Крављаче, Марковићи, Кубуре, Фуртуле, Његе, Дивчићи, Цинцари, Ђокићи, Таушани, Јанковићи, Шкрбе, Јевтовићи, Самарџије, Крешталице, Катићи, Кусмуци, Клачари, Чечари, Милидрази, Шућури, Мрде, Васковићи…само су нека од презимена која су се провлачила кроз стару штампу. О некима смо већ писали, о некима ћемо писати.
Јовањдан ’34. у Сарајеву-обавјештења у новинама
Некада, прије појаве модерних технологија, људи су много више читали дневну штампу. Новине су служиле за разна обавјештења и огласе. Пракса је била да се уплаћују и обавјештења у вези са прославом крсних слава. Поготово ако је постојао разлог да се те године не слави. У Југословенској пошти од 19. јануара 1934. године пронашли смо списак домаћина који су имали потребу да обавијесте своје познанике о томе да ли те године славе.
Жалост због смрти члана породице, као разлог да те године не славе наводе Душан Грешл, Андрија Дукић, Ђоко Симуновић илиџански хотелијер, Стево Керовић и Димитрије Лончаревић.
Душан Рундо, Светозар Нинковић и Перо Тодоровић обавјештавају да ће Св. Јована славити у кругу породице.
Јово Павловић, пензионисани чиновник, јавља да не може славити због болести, а исти разлог (због своје или болести у кући) наводе и Д.Кнежевић чиновник Градске штедионице, Коста Јовановић са Скендерије, Илија Цвијановић те професор Алекса Ј. Стјепановић.
Инжињер Симо Милошевић наводи да неће примати посјете за Св. Јована, а то исто наводе и Рајко Витас и др. Јован Жегалов.
Милан Јовичић јавља да ће на дан славе бити на путу.
Госпава Ајвазовић, удова професора обавјештава да ће крсну славу славити са сином у Биљешеву код Зенице.
Митар Ћеримиџић Тетак обавјештава да слави Св. Јована на адреси Халилбашићи 6 (Надковачи, десно).
Пензионер са Пала се напио и смрзнуо на путу кући
У јануару 1938. на Палама се десио бизаран случај. На свега 30 метара од куће, на смрт се смрзнуо Јово Веселиновић, пензионисани порески извршилац.
Веселиновић је рано ујутру пошао у пошту да види да ли му је стигла пензија и да набави за кућу потребне намирнице. Успут је срео државног путара Јову Андрића. Пошто је у пошти добио информацију да пензија није стигла, Веселиновић је са Андрићем продужио у гостионицу гдје су попили три четврти литра ракије. Затим су кренули заједно кућама пошто су живјели у комшилуку. Андрић је свратио Веселиновића у своју кућу гдје су попили још пола литра ракије. Након тога Веселиновић је кренуо кући, али савладан алкохолом и хладноћом пао је под једно дрво.
Већ укоченог Веселиновића нашао је случајни пролазник, а утврђено је да је смрт наступила усљед смрзавања.
Незадовољство сарајевских конобара
Конференција Удружења конобара за град Сарајево из јула 1933. била је обиљежена незадовољством сарајевских конобара. Тражило се да се са Савезом гостионичарско-каванских намјештеника наступи заједнички у борби за права.
Предсједник Удружења Душан Ђорђевић нагласио је да се ради на сузбијању надриконобарства и спријечавању запошљавања лица без стручне спреме. Он је говорио о томе да су конобари присиљени узимати од гостију да дођу до неке зараде. Противио се узимању 10 % од рачуна што није ни лијепо ни достојно и што се силом отима.
Лазар Ступар истакао је тежак положај конобара. Успротивио се узимању постотка од гостију силом и жалио се на радно вријеме.
Осим Ђорђевића и Ступара говорио је и Јоцо Мандушић који се заложио за очување Удружења и јачање његове дјелатности.
Славијино смучарско такмичење у Калиновику 1938.
Славија је у склопу свог спортског друштва имала више спортских клубова, између осталог и скијашки. Скијашки клуб је имао скијашке секције у Калиновику и Палама. У склопу њих су организована такмичења у различитим старосним групама.
Почетком 1938. године, једном од таквих такмичења домаћин је био Калиновик. Такмичење је организовано у три групе: 1) омладинци до 12 година на стази од 3500 метара 2) омладинци од 12 до 16 година на стази дугој 7 км 3) Сениори на стази дужине 15 км.
Побједници из прве групе били су Бранко Лаловић за 9,20 минута и Миленко Тепвчевић са временом од 9,25 минута. Побједник у другој групи, на изузетно тешкој стази, коју је прешао за 22,43 минута, био је Бранко Суџум. У сениорској конкуренцији побједници су били Неђељко Нинић Медо (40,57), Драгомир Ђ. Тепавчевић (41,06) и Божидар Јагличић (41,16).
Траса је водила преко великих падина и узбрдица те је постигнуто вријеме похваљено од 1000 гледалаца и заиста млади смучари Славијаши заслужују сваку похвалу.
Мићо Зиројевић најстарији штићеник сарајевског Дома старих
Један од уредника у Југословенској пошти био је чувени босанскохерцеговачки писац и новинар Хамид Диздар, старији брат Мехмедалије Мака Диздара. Писао је и за београдску Политику и Правду, али и за сарајевске Југословенски лист, Гајрет и Слободну ријеч. У једном од својих текстова из 1938. за Правду пише о сарајевском Дому старих и немоћних.
Дом старих и немоћних налазио се у сарајевском пољу, недалеко од главне жељезничке станице. На мјесту управника налазио се љекар Асим Мусакадић. Он је о штићеницима дома говорио као о дјеци. Један од ријетких међу дјецом који није скроз подијетинио и који се сјећао прошлости, био је Мићо Зиројевић. Са напуњене 92 године био је најстарији штићеник Дома.
У овом крају мој соколе, свега је било, свега. дувана, пиринча, каве…по пуна торба! За четири крајцара по пун “фрцуле” дувана. Није се мерило на теразију. А сада, ето, дошло време даи воду мере, јах. Кад сам возио госпоје, знам да сам био жив. сваки дан-цванцика. Јах.
На питање да ли се женио, Мићо је одговорио са свега трипут.
Аутор: Александар Костовић
