Миланко Цицовић - не упрља срце мржњом, а показа чојство и јунаштвоМиланко Цицовић - не упрља срце мржњом, а показа чојство и јунаштво
Догодине у ПризренуДогодине у Призрену
Ко је без гријеха, нека први баци каменКо је без гријеха, нека први баци камен
Ко је без гријеха, нека први баци камен.Опрасмо ли руке?Умирисмо ли савјест?Разапесмо ли џелата над жртвом?Хоће ли сад све бити добро? Можемо се вратити у оклоп сопственог лицемерја, са...
Кнежев санКнежев сан
Kнежев сан.Гледао је у сопствено тијело, издигнут скоро до таванице кнежевске собе. Све је мирисало на тамјан.Црквена звона су означила да је вријеме за полазак. Поведи ме господе, поведи...
(НЕ) oстајте овдје! (НЕ) oстајте овдје!
Боже, колико сам срећна. Коначно сам остварила сан, наплатила непроспаване ноћи, године одрицања, хиљаде научених страница, све моје жеље стале су у овај дан, мислила је у себи Зорица Томић, ма...
Глупост која ће скупо да нас коштаГлупост која ће скупо да нас кошта
Нацртам ономад заставу с љиљанима на табли и питам дјецу: „Колико вас би обукло мајцу с оваквим детаљима?“Неко? Нико.– А колико вас Босну сматра својом државом, а себе Босанцем?Неко? Нико. ...
Избјеглица из бесмислаИзбјеглица из бесмисла
Има једна земљаИме јој не знам Подно планина и брда што дремаИма једна земљаИме јој не знамА можда је боље И да је немаИма једна земљаСном сам је сниоТешким и мучнимК'о ноћна мораПревари...
Мама ми је рекла да ћу добити другог пса, али ја нећу другог, хоћу Жућу!Зашто смо га морали оставити и ко су оне чике од којих смо бјежали!?Препознао сам чика Мухамеда, а како и не бих, долаз...
Атомски, здеснаАтомски, здесна
- Шта кажеш Циле, пита ме Бране, језиком већ помало задебљалим од опорог домаћег вина, док ми показује слике из ЈНА. Служио је "Титову гарду".
- Бранчи каква си ти момчина био, могу замислити ка...
Ма, ЗекаМа, Зека
Правац од касарне према "Мапу" ми је изгледао бесконачан. Идемо у колони по један, Бож'дар, крава и на зачељу ја са љесковим прутићем у руци. Зекуљу смо купили на Вијетнаму од неког Драгаша, неће...
Дан који није требао да сване IIДан који није требао да сване II
Сјећате ли се епских пјесама о остарјелом родитељу, који не могавши да преболи синову погибију узима сабљу, одлази у бој, свети се и на крају и сам гине? Сјећате наравно. Волите их? Ја не. Некада...
Дан који није требало да сване Дан који није требало да сване
8. јун 1992. годинеБила му је мука, да ли од друге паклице цигарета коју је управо начињао, интензивног мириса свијећа и тамјана, јаука мајки, супруга, сестара који су ледили крв у жилама или о...
Напомена
Лични став аутора не представља нужно и ставове редакације инфо портала Катера.